Deutschland vs Österreich: Razlike u vokalubaru – gradivo C1 nivoa

U Austriji i Nemačkoj se govori isti Deutsch – barem u teoriji. To da Deutsch u ove dve zemlje nije baš toliko sličan, pokazuju neke tipične austrijske reči, koje možda neki državljani Bundesrepublik Deutschland ne bi razumeli, a da se prethodno o njima ne informišu.

Austrijski Deutsch je jedan fascinantan jezik: On beleži ne samo bogat vokabular, već i mnoštvo različitih dijalekata. U praksi važe priče, da Austrijanci ponekada moraju govoriti engleski jezik, da bi jedni druge razumeli bez poteškoća. Da bismo bolje razumeli deo stanovništva koji stanuje na jugu Austrije istražili smo govorne razlike – listu vokabulara za austrijski Urlaub.

• Pozdraviti jednog austrijanca zapravo nije bauk: Jedno „Grüß Gott“ i nema greške. Među ljudima koji se bolje poznaju, dakle prijatelji, rođaci možemo koristiti „Servus“, što se ujedno govori i kada se nalazite sa nekim i kada se rastajete od nekoga. Pri rastanku je tipično reći „Auf Wiederschauen“, ali i „Pfiat di“ je isto tako odgovarajuće. Na nadmorskim visinama koje prevazilaze 1000m nivoa mora austrajanci se jedni drugima obraćaju samo sa TI (duzen).
• Jedna od glavnijih tema je bez sumnje das Essen – ovde možemo reći da već neke razlike stupaju na snagu: Ono što se u Bundesrepublik Deutschland razume pod „Sahne“, u Austriji nazivamo „Schlagobers“ (srp. šlag). Austrijska paralela za reč „Möhre“ je „Karotte“ (srp. šargarepa), dok je „Wiener Würstel“ (srp. bečka kobasica) tzv. „Frankfurter“. Obe varijante bi i jedan i drugi narod razumeo bez problema, ali prosto zna se gde je šta više u upotrebi. Ukoliko biste uz Vaš „Frankfurter“ hteli dodatak „Meerrettich“ – to bi već moglo biti problematično – u Austriji Vas verovatno ne bi razumeli, sve dok se ne setite da se reč ren u Austriji kaže „Kren“.
• Takođe u svakodnevnici postoje neke razlike. Primeri: Leintuch-Bettlaken (srp. čaršav), Tuchend-Bettdecke (srp. ćebe) , in der Früh-am Morgen (srp. izjutra), Gewand-Klamotten (srp. garderoba, krpe), Stiege-Treppen (srp. stepenice), Sessel-Stuhl (stolica), Haferl-Tasse (šolja, šoljica), obe-runter (srp. dole), Becker-Delle (srp. udubljenje od udarca) , Tixo-Klebeband (srp. lepljiva traka). Izmedju ostalog: Vaš Frühstücks-Wurst će biti izmeren in Deka (in Gramm) i u prodavnici će Vaše namirnice biti zapakovane u „Sackerl“ (srp. kesa, torba).

• Austrijanci su posebno prepoznatljivi po: oida. Ovo je uzvik – izgovoren različitim tonalitetom u različitim situacijama – kojim izražavaju osećanja, psovke, vređanja ili pozdrave. (oida – eng. dude, dawg)
• Šta bi bio austrijski bez nekoliko smešnih psovki? Mnogi su mišljenja, da ove reči imaju poseban Charme koji karakterišu ovu državu. Austrijanac ima ispred sebe puno mogućnosti, kako da se oslobodi besa: „Des is a Schas“, u Nemačkoj: „Das ist ein Furz“. Der Volltrottel je takođe veoma karakteristična reč: osoba koja Vas u nekom momentu znatno iznervira pa joj kažete: „Du bist ein Volltrottel“. (idiot)
• Još neke tipične austrijske reči su: Ansa Menü – ovaj termin označava standardni meni, standardna jela koji se na našim stolovima nalaze svaki dan, Sammas? – u principu ovo je austrijska varijanta za: „Sind wir es?“ , u prevodu : „Spremni?“,

„Das geht sich nicht aus.“ – ova fraza izražava da nešto ne odgovara ili kako bismo mi rekli : „Pa ne baš“, „Pa to tako neće moći“, sich ausrasten – ovaj glagol ima skroz drugačije značenje u obe zemlje; u Austriji znači odmoriti se, u Nemačkoj poludeti, iznervirati se, Jänner-Januar, Feber-Februar, Bankomat: „Das macht dann 22,95€ – Mit Bankomat bitte!“, ovo se kaže kada plaćate kreditnom karticom, dok bismo u Nemačkoj ovo izrazili sa: „Mit Karte“, Kassa-Kasse, Bim – tipična austrijska reč za Straßenbahn (srp. tramvaj) , posebno u Beču, fesch-hübsch (srp. sladak/slatka, zgodan/zgodna), Palatschinke-Pfannkuchen.