Korisne informacije

Austrijski zdravstveni sistem ubraja se među najbolje u svetu. Zahvaljujući velikim investicijama u medicinski napredak, austrijske zdravstvene ustanove su opremljene najsavremenijom tehnologijom. U Austriji se zdravstveni sistem uglavnom finansira iz doprinosa za socijalno osiguranje i poreza.

Osobe koje su državljani neke od zemalja Evropske unije, a žele da rade u Austriji, ne moraju da poseduju radnu dozvolu. Državljani „trećih zemalja“ treba da obezbede boravišnu dozvolu kao npr. „Trajni boravak – EZ“ (Daueraufenthalt – EG) ili „Crveno-belo-crvenu kartu plus“ (Rot-Weiß-Rot-Karte plus).

Austrija je zemlja s jednom od najviših stopa reciklaže na svetu. Velika većina austrijskih domaćinstava pedantno odvaja otpad. S obzirom na to da od regije do regije postoje razlike u odvajanju otpada, treba se raspitati u opštinskoj ili gradskoj upravi.

Novi Zakon o useljavanju stručne radne snage u Nemačku, počeće da se primenjuje od 1. marta 2020. godine. Novi Zakon će olakšati građanima iz zemalja koje nisu članice Evropske unije da se zaposle pod istim uslovima kao i nemački građani, za deficitarna zanimanja.

U toku je poslednji ovogodišnji konkurs projekta “Triple Win” za zapošljavanje medicinskih sestara i tehničara u Nemačkoj, a konkurs traje do 04.10.2019. godine.

U poslednjih petnaest godina, stanovi u Nemačkoj su poskupeli za 68%. Više od polovine stanovnika Nemačke živi u iznajmljenim stanovima što je ujedno i najveći procenat u Evropi. Stanarine predstavljaju veliki izdatak, a vlast je bila nemoćna da zaustavi skok kirija.

Prema nekim procenama, broj lekara koji napuste Srbiju kreće preko 700 godišnje. Zemlja u koju odlaze najčešće je Nemačka, koja je zbog deficita radne snage u zdravstvenom sektoru, svojim propisima olakšala dolazak na rad i zapošljavanje stranih lekara.

U Nemačkoj, sistem vakcinacija se u suštini zasniva na ”preporučenim vakcinacijama”. Preporuke za vakcinaciju se donose na saveznom nivou od strane Stalnog komiteta za vakcinaciju koji je osnovan u okviru Instituta Robert Koh.

Nemački zakon o pravu zaposlenog na minimalni godišnji odmor propisuje da zaposleni svake godine ima pravo na najmanje 24 radna dana plaćenog godišnjeg odmora, ne računajući nedelju i zakonom predviđene dane praznika. Zahvaljujući tarifnim pregovorima većina zaposlenih u Nemačkoj ima godišnji odmor od 30 radnih dana.

Dosadašnjim nacrtom zakona o imigraciji kvalifikovane radne snage, Savezna vlada želi da „podrži“ uvoz kvalifikovanih radnika uz pomoć konkretnog plana za radnike koji dolaze iz zemalja van područja EU. Prema predlogu, svi kvalifikovani radnici koji imaju ugovor o radu i priznate kvalifikacije, imaće mogućnost da rade u Nemačkoj.