U poslednjih petnaest godina, stanovi u Nemačkoj su poskupeli za 68%. Više od polovine stanovnika Nemačke živi u iznajmljenim stanovima što je ujedno i najveći procenat u Evropi.

Stanarine predstavljaju veliki izdatak, a vlast je bila nemoćna da zaustavi skok kirija. Zbog toga u Nemačkoj raste gnev stanara, a ovog proleća su desetine hiljada ljudi izašle na ulice da protestuju. Sve je više zahteva da se nešto učini, da se uvede ograničenje cena, da se oduzmu nekretnine velikim firmama koje izdaju stanove kako bi njihov posao preuzela država.

Prema najnovijoj studiji koju je naručio poslanički klub Levice u Bundestagu, kirije su se u poslednjih pet godina povećale za 11,4%.

Na prvom mestu je Minhen, gde je cena po kvadratu stambene površine za iznajmljivanje gotovo 18 evra u proseku što znači da za stan od sto kvadrata treba da se plati kirija od 1.800 evra bez režija. Drugi je Frankfurt sa 14,20 evra, a na trećem mestu je Štutgart sa nešto manje od 14 evra po kvadratnom metru.

U Berlinu je trenutno prosečna cena 6,72 evra po kvadratnom metru, a najpovoljniji je Varštajn u Severnoj Rajni Vestfaliji sa 4,64 evra po kvadratnom metru.

Prosečna cena kvadrata stana u Nemačkoj trenutnutno iznosi 2.327 evra i za 68% je veća nego što je bila 2005. godine, kad je iznosila 1.387 evra po kvadratu, izračunali su za Frankfurter algemajne cajtung Institut Empirika, Hamburški institut svetske privrede i Postbank.

Poređenja radi, prosečna cena kvadratnog metra stana u Srbiji je u prvoj polovini 2018. godine, prema izveštaju Republičkog zavoda za statistiku, povećana za 7,9% i iznosila je 174.380 dinara, da bi u II polugodištu u odnosu na I bila povećana za još 2,9 %, te je dakle iznosila 179.437 dinara.

Glavni grad Nemačke, Berlin, sada želi da uz pomoć novog zakona, zaustavi rast cena za najam stambenih prostora. Berlinski Senat u narednom periodu planira da usvoji dokument kojim bi se u narednih pet godina zabranilo povećanje stanarina. Prema podacima udruženja stanara ta odluka bi se u glavnom gradu Nemačke odnosila na 1,5 do 1,6 miliona stanova.

Savezni ministar finansija, socijaldemokrata Olaf Scholz je rekao da ima razumevanja za zaustavljanje povećanja stanarina koje planira berlinska vlada: “U svakom slučaju treba razmisliti o takvim merama kako bi se smirila situacija na uzavrelom tržištu stanova”, izjavio je SPD političar za list “Frankfurter Allgemeinen Zeitung”. Scholz je dodao i da ljudi iz srednje klase ne mogu da plaćaju više od 8 evra po metru kvadratnom.

Inicijativa berlinske senatorke Lompscher pokrenula je diskusiju i u drugim velikim gradovima. U Frankfurtu je iznesen sličan predlog, dok se Senat u Hamburgu snažno protivi toj ideji. Vlada Severne Rajne Vestfalije je ocenila da je predlog kontraproduktivan, kada je reč o izgradnji hitno potrebnih stanova.

Sve je više zahteva da se za nemačke podstanare nešto učini, da se uvedu ograničenja cena ili da se oduzmu nekretnine velikim firmama.

Zašto je tako malo stambenog prostora sa povoljnom cenom?

Mnogi stanovi koji su nekada bili u javnom vlasništvu sada su u rukama koncerna. Tako je, na primer, grad Drezden 2006. godine prodao sve stanove kojima je raspolagao i tako jednom potezom vratio svoje dugove koji su iznosili 741 milion evra.

Vonovia, najveći nemački koncern koji izdaje stanove, ima više od 300.000 stambenih jedinica. Jedan od njegovih ciljeva je, kako kaže Suzane Heg, profesorka za geografsko istraživanje gradova iz Frankfurta, „da stalnim povećanjem kirija ostvari dobit koja se prebacuje akcionarima“.

Drugi važan razlog za stalno povećanje cena je povećanje potražnje, tako da je ponuda, naročito u centralnim zonama metropola, postala vrlo oskudna. „Gotovo polovina svih studenata upisanih u jednoj godini u Nemačkoj studira u velikim gradovima“, kaže Heg.

Savez nemačkih stanara DMB traži da se godišnje gradi 80.000 socijalnih stanova i 120.000 stanova za iznajmljivanje za koje kirije neće biti previsoke. Savez kritički upozorava da se gradi previše skupih i luksuznih stanova, a gradi se oko 25 odsto stanova manje nego što je potrebno.

Od leta 2015. u Nemačkoj je visina kirija ograničena tako da one pri sklapanju prvih ugovora o iznajmljivanju stana ne smeju da prekorače „uobičajenu vrednost u kvartu“ za više od deset odsto. To ograničenje važi samo u mestima na kojima vlada „zategnuta situacija na tržištu stanova“. No, koja su to mesta – o tome odlučuju savezne pokrajine, svaka za svoje područje. A od te mere su izuzeti novosagrađeni stanovi, sanirani stanovi ili oni u kojima je kirija već bila visoka.

Građanska inicijativa Berlina je Senatu ovog grada-pokrajine predala peticiju kojom se traži oduzimanje stanova velikim koncernima. To bi značilo da bi država zapravo naterala koncerne da joj te stanove prodaju kako bi sama mogla da ih iznajmljuje po pristupačnim cenama. No, ta vrsta „nacionalizacije“ je pravno sporna i pitanje je da li bi uopšte dovela do razumnog rešenja s obzirom da bi to bio proces koji bi se otezao godinama.

Berlinski Senat bi uskoro mogao da donese odluku o zabrani povećanja svih kirija u narednih pet godina. U prestonici bi taj potez mogao da se pokaže kao kontraproduktivan, jer bi zabrana morala da stupi na snagu određenog dana, i očekuje se da bi zato stanodavci pre toga već preventivno podigli cene.

Nemački savez stanara traži da se zemljišta u javnom vlasništvu više ne prodaju, kako bi investitori mogli jeftinije da grade. Tako bi i kirije bile priuštive.

Stambeni dodatak

Od 2020. godine građani sa slabim primanjima će imati pravo na reformisani stambeni dodatak – deo kirije koji nekom plaća država. Ta mera će obuhvatiti oko 600.000 domaćinstava. Visina stambenog dodatka će svake dve godine biti nanovo izračunavana u skladu sa realnom situacijom. Ovu meru treba još da potvrdi i Veće saveznih pokrajina, jer stambeni dodatak plaćaju pola-pola savezna država i pokrajine.

Stambeni dodatak mnogima može da olakša život, ali ne rešava probleme manjka stambenog prostora.

S druge strane, neki krive i strogu građevinsku politiku u Berlinu, odnosno premali broj novih stanova u vreme kada populacija glavnog nemačkog grada ubrzano raste. U svakom slučaju, očekuje se kako će zabrana rasta stanarina gradu prouzrokovati legalne probleme, budući da stanodavci neće sedeti skrštenih ruku, već se vrlo verovatno boriti za svoja prava.

Zakon će se primjenjivati na otprilike 1,5 miliona stanova, a na snagu će stupiti sledeće godine. Ipak, retroaktivno će se primeniti na sve ugovore o najmu koji su sklopljeni od utorka, 18. juna pa do početka 2020. Ta je, pak, odluka rezultat žalbi građana da im stanodavci zbog najave novog zakona žele povisiti stanarinu pre nego što zamrzavanje stanarina stupi na snagu.

“Imati krov nad glavom osnovna je ljudska potreba. Novim zakonom želimo da zaustavimo ozbiljan rast stanarina, koji je poslednjih godina postao trend, te uspostavimo kontrolu nad berlinskim tržištem nekretnina”, objasnila je Katrin Lompšer, koja je zadužena za pitanje stanovanja u Berlinu.

Prijavite se na newsletter i dobijajte na svoj i-mejl nove tekstove o učenju nemačkog jezika.