Nemačkom tržištu rada nedostaje niže kvalifikovane radne snage, medicinskog osoblja, negovatelja, ali i lekara, inženjera i svih visoko-stručnih zanimanja. Jedan od razloga manjka domaće radne snage je taj što je Nemačka „nacija starih“, a poslednjih 40 godina, stopa nataliteta je u opadanju.

Prvi veliki talas migracije sa Balkana u Nemačku je počeo šezdesetih godina i trajao je do osamdesetih godina prošlog veka. Tada su se za život u dijaspori u velikom broju odlučivali i građevinski, mašinski i elektroinženjeri, lekari, arhitekte. Trideset godina kasnije Nemcima je ponovo potrebna inostrana radna snaga, a radnicima sa Balkana ukazuje se nova šansa.

Mali broj nezaposlenih u Nemačkoj i sve starija populacija, preduzećima veoma otežava da popune radna mesta kvalifikovanom radnom snagom. Preduzetnici smatraju da regrutovanje radnika iz EU nije dovoljno kako bi se zadovoljile potrebe za radnom snagom koja Nemačkoj nedostaje.

Trenutno, najveći problem emigracije radne nage u Nemačku predstavlja vreme čekanja na radnu vizu. Potrebno je nekoliko meseci do godinu dana za apliciranje u Ambasadi Nemačke, a naglo povećanje broja zahteva je produžilo period čekanja na termin u odnosu na prošlu godinu.

Ukoliko imate ponuđen posao u Nemačkoj i ugovor o zasnivanju radnog odnosa sa poslodavcem u Nemačkoj, tzv. „Zusstimung“, stičete pravo da aplicirate za radnu vizu, ali je potrebno da se naoružate strpljenjem od 5 do 10 meseci za termin u Ambasadi.

U međuvremenu, strpljenje gube i nemački poslodavci i oni koji čekaju radnu vizu. Zato Nemačka mora da bude efikasnija u uvozu kvalifikovane radne snage iz zemalja koje nisu članice EU.

Za radnike sa visokim kvalifikacijama Nemačka ima jedan od najjednostavnijih useljeničkih zakona na svetu. Ljudima s prvoklasnim kvalifikacijama Nemačka nudi vizu bez obzira na to što nemaju obezbeđen posao. Oni mogu sami da dođu u zemlju i da traže posao. Ali ono što u Nemačkoj nedostaje jesu ljudi sa srednjom stručnom spremom: medicinske sestre, bolničarke, negovatelji, vaspitačice, električari, stolari… Takva zanimanja pokrivaju 60 odsto nemačkog tržišta rada.

Takođe, jedan od veoma bitnih razloga nedostatka domaće radne snage u Nemačkoj je i taj što je Nemačka dobro organizovana kada je u pitanju podrška onima koji žive od socijalne pomoći i većina onih koji imaju pravo na socijalnu pomoć neće da rade, jer im od socijalne pomoći, kada sve obaveze poplaćaju, ostane onoliko koliko bi im ostalo novca i kada bi bili u radnom odnosu.

Nemačka priprema novi Zakon o useljavanju, sa ciljem što uspešnijeg uvoza kvalifikovane radne snage iz ekonomski nerazvijenih zemalja, odnosno iz zemalja koje nisu članice EU.

Razlozi zainteresovanosti Nemačke za radnike sa prostora Balkana su dosadašnja pozitivna iskustva sa radnicima iz Srbije i BiH jer su u svojim domovinama ti radnici radili pod mnogo težim uslovima, a pokazali su odgovornost i želju za napredovanjem i dodatnom edukacijom.

Dosadašnji uslovi za radnu vizu u Nemačkoj su podrazumevali da radnik u nemačkom predstavništvu u svojoj zemlji podnese zahtev za vizu, a potencijalni poslodavci u Nemačkoj su morali da dobiju od biroa rada preliminarnu dozvolu o zapošljavanju inostranog radnika.

Kada se dokumenta predaju, nemačka ambasada i nemačke vlasti ih podvrgavaju proveri, a kada se ispune svi uslovi, radnik dobija vizu. Do sada su prednost prilikom zapošljavanja u Nemačkoj imali nemački građani i građani EU. Međutim, radnika nema dovoljno.

U okviru regulativa o Zapadnom Balkanu, nemačke ambasade su 2017. godine u zemljama Zapadnog Balkana izdale 25.431 vizu onima koji su dobili posao u Nemačkoj. Najviše radnih dozvola je izdato u građevinskoj branši, na drugom mestu je ugostiteljstvo. Često se izdaju i vize onima koji se zapošljavaju higijeničari, negovatelji i baštovani.

U polovini slučajeva se radilo o nekvalifikovanim radnicima. Akademski građani i drugi specijalisti čine tek 3,4 odsto.

Radna viza traje koliko i samo zaposlenje. Dozvola boravka je najpre ograničena na godinu dana – koliko najmanje mora da važi i radni ugovor.

Predviđeno je da se oni kojima istekne ugovor ili izgube posao vrate kući, u svoju domovinu. Ali, oni koji za vreme boravka u Nemačkoj plaćaju doprinose za socijalno osiguranje, imaju pravo na novac za slučaj nezaposlenosti, zdravstveno osiguranje i penziju.

Nemačka vlada trenutno razmatra zakon o useljavanju kojim bi se olakšao i ubrzao dolazak kvalifikovanih ljudi iz celog sveta. Dobro je to što će novim zakonom biti odstranjena neke nelogična pravila. Poput onog po kojem poslodavac može zaposliti nekog ko ne dolazi iz EU – samo ako dokaže da na tržištu rada nije pronašao prikladnog kandidata sa EU boravištem. To je dosad bila jedna od većih prepreka zapošljavanju stručnjaka iz celog sveta, koji su se često, nakon meseci čekanja na radnu dozvolu, odlučili za neku drugo, manje komplikovanu državu. Na tržištu rada u Nemačkoj trenutno postoji 840.000 slobodnih radnih mesta.

Prijavite se na newsletter i dobijajte na svoj i-mejl nove tekstove o učenju nemačkog jezika.