Studiranje u Nemačkoj (prvi deo)

Nemačka je veoma atraktivna za studente iz celog sveta i sve je popularnija među studentima sa Balkana.

S druge strane, usled sve većeg nedostatka stručne i visokoobrazovane radne snage Nemačka služba za akademsku razmenu (DAAD) namerava da privuče još veći broj stranih studenata. Plan je da se do 2020. njihov broj poveća sa sadašnjih 250.000 na 350.000.

Ukoliko i vi razmišljate da upišete neku od preko 300 postojećih visokoškolskih ustanova u ovoj zemlji, evo nekih osnovnih informacija o studiranju u Nemačkoj.

Vrste visokog obrazovanja u Nemačkoj

Sistem visokoškolskog obrazovanja u Nemačkoj je usklađen sa bolonjskim sistemom. Zvanja nakon završenih studija su Bachelor i Master.

Postoji nekoliko kategorija visokobobrazovnih institucija u Nemačkoj:

1. Univerziteti

Preko 100 univerziteta nude širok spektar studijskih programa i izbornih predmeta i pretežno su orijentisani na prirodne nauke. Univerziteti su, za razliku od nemačkih viših škola, uglavnom usmereni na teoriju i naučno istraživački rad. Dakle, najbolji su izbor za one koji pre svega teže akademskoj karijeri. Po završetku osnovnih studija se stiče titula Bachelor, a najveći broj studenata nastavlja sa Master studijama.

Spisak univerziteta u Nemačkoj možete videti ovde.

2. Više stručne škole (Hochschule i Dual Hochschule)

Stručne škole su više orijentisane ka praktičnoj primeni znanja i predavanja se kombinuju sa radom na konkretnim projektima i praksom u preduzećima. To je takozvani dualni sistem nastave. U Nemačkoj ih trenutno ima preko 150. Studenti koji prođu kroz njih su mnogo bolje obučeni i pripremljeni za rad u svojoj struci u odnosu na studente sa univerziteta iz sličnih oblasti, a nakon završenih studija takođe stiču titulu Bachelor.

Studiranje u ovim ustanovama je između ostalog odlična prilika da se stupi u kontakt sa potencijalnim budućim poslodavcima, a veliki broj studenata koji završe Dual Hochschule ostanu u firmi u kojoj su bili na praksi tokom studiranja.

Studenti koji završe višu stručnu školu mogu isto kao i studenti univerziteta da nastave master studije ako to žele.

3. Umetničke i muzičke više škole

Ovde spadaju više škole za studije slikarstva, modnog i industrijskog dizajna, grafike, pevanja, instrumentalne muzike itd, kao i visoke škole modernih medija za režisere, kamermane, filmske i televizijske radnike.

4. Privatne i teološke više škole

Prema nemačkom zakonu obrazovanje treba da bude dostupno svima, tako da postoji mnogo više državnih nego privatnih univerziteta. Državne univerzitete finansira vlada, dok školarine na privatnim univerzitetima plaćaju studenti, odnosno u slučaju teoloških viših škola finansiraju ih katolička ili protestantska crkva.

Razlika u odnosu na studije u Srbiji je pre svega što u Nemačkoj (kao i u većini zemalja u svetu) ne postoje Fakulteti, nego Univerziteti a u okviru njih studenti biraju određene grupe predmeta koje pohađaju. Kada nekoga u Srbiji pitate šta studira, dobićete odgovore ‘Ekonomski, FON, ETF, Filološki’, itd. S druge strane kada pitate nekoga u Nemačkoj šta studira dobićete odgovor ‘informacione sisteme, molekularnu biologiju, softversko inžinjerstvo, računovodstvo’, itd, dakle odgovor je smer, odnosno oblast.

Više škole takođe nisu isto što i naše više škole, a između ostalog u Nemačkoj se diplome naših viših škola ne priznaju kao Bachelor.

Priznavanje diploma za upis na univerzitet

Ako želite da studirate u Nemačkoj, prvi korak je da proverite da li je vaša školska diploma priznata u ovoj državi kao ravnopravna sa nemačkom maturom ili drugim školskim diplomama koje su uslov za upis na visokoobrazovne ustanove. Ovo možete proveriti na sledećem linku sajta Nemačke službe akademske razmene (DAAD), ili u Anabin bazi. Tako možete saznati da li je vaša diploma dovoljna za upis na univerzitete ili određene strukovne studije u Nemačkoj. Državljani članica Evropske unije, Islanda, Lihtenštajna, Norveške i Švajcarske, kao i maturanti nemačkih škola u inostranstvu mogu upisati nemačke univerzitete sa diplomama srednjih škola iz svojih zemalja.

Pored pomenutih on-line baza koje mogu poslužiti za prvu informaciju, najsigurnije je da se raspitate u Službi za strane studente univerziteta odnosno visoke škole na kojoj konkurišete, jer na kraju krajeva, oni su ti koji odlučuju o vašoj prijavi.

Ukoliko se ispostavi da diploma nije priznata kao dovoljna za upis, imate opciju da pohađate pripremni kurs za studije koji traje približno dva semestra, po tridesetak sati nedeljno, i da polažete prijemni ispit. Za to će vam biti potreban B1 nivo znanja nemačkog jezika. Detaljnije informacije možete naći ovde.

Treba napomenuti i da se na umetničkim višim školama ponekad izuzetno talentovanim kandidatima omogućava pristup i bez ispunjavanja svih formalnih uslova.

Kako konkurisati za upis?

Kako bi se stranim studentima olakšala procedura konkurisanja na nemačke univerzitete oformljena je jedinstvena platforma za upis studenata iz inostransva, uni-assist.de, i na najveći broj nemačkih univerziteta možete konkurisati preko nje. Na ovoj platformi možete pretraživati univerzitete i konkurisati, ali i izvršiti proveru dokumenata, preračunati ocene iz svoje zemlje u nemački sistem ocenjivanja itd.

Ukoliko konkurišete preko Uni-assist, potrebno je da se registrujete tj. otvorite nalog, popunite tražene podatke i upload-ujte potrebna dokumenta. Ako ispunjavate uslove, Uni-assist prosleđuje vašu prijavu univerzitetu na koji želite da konkurišete.

Postoji ipak mali broj univerziteta koji ne sarađuju sa Uni assist-om i za njih se prijavljivanje vrši na samom univerzitetu, preko njihovih službi za strance, ‘Akademische Auslandsamt (AAA)’. Spisak službi možete pogledati ovde.

Najbolje je da se, u skladu sa vašim interesovanjima, prijavite za više studijskih programa na nekoliko različitih univerziteta. Ovo se posebno odnosi na takozvane studije sa ograničenim pristupom – Numerus Clausus.

Postoje dve vrste studija sa ograničenim pristupom. Prva vrsta, savezni Numerus Clausus, se odnosi na studije medicine, farmacije, stomatologije i veterine. To znači da u celoj državi postoji određeni broj mesta za koje studenti konkurišu centralno i da može da im bude dodeljeno mesto na nekom od dostupnih univerziteta i to u bilo kojoj pokrajini.

Savezno ograničene studije se prvo popunjavaju najboljim gimnazijalcima (20%), zatim sa kandidatima sa liste čekanja (20%) (koji su na prethodnom konkursu bili pri vrhu ali nisu dobili mesto) i tek preostalih 60% mesta bude dodeljeno kandidatima za koje se univerziteti odluče. Za savezno ograničene studije prema redovnim uslovima mogu da konkurišu Nemci, stranci iz zemalja članica EU i stranci koji su završili srednju školu Nemačkoj. Stranci iz zemalja koje nisu članice EU moraju da imaju posebnu dozvolu za pristup saveznim NC studijama i drugačije konkurišu. Na www.hochschulstart.de možete saznati više o ovim programima i samom postupku prijavljivanja.

Druga vrsta Numerus Clausus studija su lokalne NC studije, kod kojih sam univerzitet određuje broj ograničenih mesta po smeru kao i dodatne kriterijume po kojima će kandidati biti ocenjivani.

Pored ove dve grupe, postoje studije koje nisu Numerus Clausus i na koje se primaju svi studenti koji ispunjavaju uslove studiranja u Nemačkoj. Treba napomenuti da ovo ne znači da su u pitanju loši univerziteti, jer ovakve studijske programe nude i neki od najelitnijih univerziteta.

Kako biste se lakše odlučili, studijske programe možete pretražiti i uporediti na https://www.hochschulkompass.de/home.html ili na https://www.study-in.de/de/

Rokovi za konkurisanje su uglavnom 15. januar za letnji semestar i 15. juli za zimski semestar, međutim neki univerziteti mogu imati ranije termine pa ovo proverite direktno u njihovim službama za strane studente.

Ako ste primljeni na studije za koje ste konkurisali, u roku od nekoliko nedelja dobijate potvrdu o prijemu na univerzitet i  ponudu za koju imate rok (uglavnom od nekoliko nedelja) da je prihvatite i da potpišete određene formurale, te da ih pošaljete nazad poštom. Takođe, dobićete i rok za uplatu semestarske participacije.

Studentska viza i dozvola boravka

Kada dobijete odgovor od univerziteta ili više škole da ste primljeni, možete aplicirati za studentsku vizu. Detaljne informacije o dokumentaciji potrebnoj za dobijanje studentske vize možete pogledati na sajtu Ambasade SR Nemačke.

Ova viza važi tri meseca i u tom roku treba da u mestu stanovanja u Nemačkoj podnesete zahtev za dozvolu boravka. Za to će vam biti potrebna prijava adrese, potvrda o zdravstvenom osiguranju, potvrda o studiranju i pasoš sa vizom. Ponekad se traže i druga dokumenta kao što je na primer potvrda o iznajmljenom stambenom prostoru, potvrda o zdravstvenom stanju itd, ali to ćete se raspitati na licu mesta.

Dozvola boravka se izdaje na dve godine a zatim se produžava, zavisno od trajanja studija, na osnovu potvrde koja se dobija na univerzitetu ili višoj školi u kojoj studirate.

Deo informacija preuzet sa bloga www.nemackikutak.com