Nemački zakon o pravu zaposlenog na minimalni godišnji odmor propisuje da zaposleni svake godine ima pravo na najmanje 24 radna dana plaćenog godišnjeg odmora, ne računajući nedelju i zakonom predviđene dane praznika. Ovaj zakon je donet još 1963. godine. Zahvaljujući tarifnim pregovorima većina zaposlenih u Nemačkoj ima godišnji odmor od 30 radnih dana (šest nedelja). Posebnim zakonom regulisan je godišnji odmor za zaposlene u javnom sektoru, ali i za neke specifične kategorije zaposlenih – recimo mlade radnike.

Godišnji odmor treba da tražite od poslodavca koji on može odobriti ili odbiti. Zato je najbolje da odmor zatražite pismenim putem i sačuvate kopiju zahteva. Godišnji odmor se po pravilu mora iskoristiti unutar kalendarske godine. U određenim slučajevima je moguć prenos u sledeću godinu.

Pravo na godišnji odmor imate čak i ako u drugoj polovini godine prekinete radni odnos i ako ste bili zaposleni najmanje 6 meseci. U slučaju da radni odnos traje kraće od šest meseci, imate pravo na proporcionalni udeo godišnjeg odmora (dva radna dana mesečno).

Ako nekim slučajem prekinete radni odnos, a vi još niste iskoristili godišnji odmor, poslodavac je dužan da vam isplati naknadu za neiskorišćeni godišnji odmor.

Broj dana plaćenog godišnjeg odmora zavisi od broja dana koji ste proveli u radnom odnosu u Nemačkoj.

Poslije svakih 12 dana zaposlenosti radnik stiče jedan dan godišnjeg odmora. Pravo na godišnji odmor obuhvata za jednu godinu odmora (kalendarsku godinu) 30 dana za godišnji odmor  (radni dani). Subote, nedelje i praznici nisu radni dani, pa se ne računaju u slobodne dane tokom godišnjeg odmora.

Da bi se dani za godišnji odmor, koji do jednog određenog perioda pripadaju radniku, mogli izračunati, merodavan je broj dana zaposlenosti. Osnova za to je svaka kalendarska godina.

Godišnji odmor je utvrđen ugovorom o radu. Za radne odnose na koje se primjenjuje kolektivni ugovor trajanje godišnjeg odmora u pravilu je duže. Za mlade se u vezi s godišnjim odmorom primenjuju odredbe Zakona o zaštiti mladih ljudi na radu (Jugendarbeitsschutzgesetz “JArbSchG”). U zavisnosti od starosne granice, ovaj zakon propisuje do 30 radnih dana godišnjeg odmora.

Vreme godišnjeg odmora najčešće možete da odaberete sami. Međutim, postoje slučajevi kada vam poslodavac može ograničiti ili uskratiti zahtev za godišnjim odmorom zbog poslovnih razloga. Na primer, ako u tom trenutku nema dovoljno radnika na poslu kako bi se održalo poslovanje ili ako se odjednom mora odraditi veći deo posla, ako je potrebno sprovesti završne radove i obračune na kraju godine i slično.

Prenos godišnjeg odmora na sledeću kalendarsku godinu je moguć samo ako vam je bilo onemogućeno korišćenje godišnjeg odmora ili ako niste mogli uzeti godišnji odmor zbog važnih ličnih razloga. U tom slučaju se godišnji odmor mora odobriti i iskoristiti u prva tri meseca sledeće kalendarske godine. Izuzetak postoji ako godišnji odmor niste mogli da iskoristite zbog dugotrajne bolesti.

Dani bolovanja za koje je tokom godišnjeg odmora priložen dokaz u vidu lekarske potvrde se ne uračunava u dane godišnjeg odmora.

Ako iz nekog razloga dođe do prestanka radnog odnosa, a vi niste u potpunosti iskoristili svoj godišnji odmor, poslodavac je dužan da vam isplati preostale dane godišnjeg odmora. Ako poslodavac odbije da vam isplati preostali godišnji odmor, imate pravo da sudskim putem tražite isplatu.

Prijavite se na newsletter i dobijajte na svoj i-mejl nove tekstove o učenju nemačkog jezika.