Nemačkoj hitno trebaju radnici

Ako imate zanat ili diplomu srednje škole i poslodavca koji želi da vas zaposli – vrata Nemačke su vam širom otvorena. Tako bi trebalo da izgleda novi zakon od sledeće godine. Dok se privrednici raduju, politička debata u Bundestagu o ovoj temi je došla do tačke usijanja.

Od početka sledeće godine, dolazak radnika iz zemalja koje nisu članice EU će olakšati novi zakon o doseljavanju stručne radne snage koji se upravo nalazi u zakonodavnoj proceduri.

U Nemačkoj živi skoro 11 miliona ljudi koji nemaju nemačko državljanstvo. Svake godine ga dobije više od 100.000 stranaca. Kada novi zakon stupi na snagu početkom 2020. godine, u Nemačku će moći da se dosele svi koji imaju ugovor o radu i stručnu kvalifikaciju za taj posao. Više se neće prvo proveravati da li na tržištu rada eventualno postoji neki Nemac ili državljanin EU koji bi imali pravo prvenstva zapošljavanja. Dakle, svako ko ima neku kvalifikaciju i poslodavca, može da se preseli u Nemačku.

U Nemačkoj je najveća potražnja za radnicima sa srednjom stručnom spremom, ali i za inženjerima u sektoru hemije, mašinstva i građevinarstva. Porasla je i potražnja za radnicima bez kvalifikacija.

Nemačkoj ekonomiji nedostaje oko 1,2 miliona radnika, posebno u nezi starijih, ali i u zanatskim poslovima. „Ko u Berlinu sada pokuša da nađe majstora zna koliko bi više posla moglo biti obavljeno kada bi na raspolaganju bilo više stručne radne snage“, rezimirao je savezni ministar rada Hubertus Hajl u raspravi koja se u parlamentu vodila o ovom zakonskom predlogu.

[banersredina]

Osim toga, kvalifikovani radnici koji dobro govore nemački jezik će moći da borave u Nemačkoj 6 meseci u potrazi za poslom bez obzira što u startu nemaju ugovor o radu. Do sada, to je bilo moguće samo za fakultetski obrazovane, a sada će na to imati pravo i ostali bez obzira na nivo stručne spreme. Tokom boravka u Nemačkoj radi traženja posla, došljaci nemaju pravo na socijalnu pomoć i podršku države, već moraju sami da se izdržavaju. Dakle, moguće je doći bez ikakvog ugovora na šest meseci kako bi se na licu mesta tražio posao.

Novim propisima bi trebalo da bude rešen i problem potražilaca azila koji za sada smeju samo privremeno da ostanu, recimo jer je u njihovoj zemlji još građanski rat. Oni bi trebalo da dobiju šansu za legalizovanje svog statusa. Pretpostavka je da najmanje godinu i po rade više od 35 sati sedmično. Osim toga, oni moraju da „u dovoljnoj mjeri“ govore nemački jezik i ne smeju da budu kažnjavani.

Takođe, novi propisi omogućiće lakše i brže priznavanje diploma iz domovine iz koje budući nemački radnici dolaze. S obzirom na to da je sada najveći problem za državljane Srbije koji dođu u Nemačku to što se na termin u našem konzulatu čeka i do godinu dana, najavljeno je povećanje kapaciteta rada konzulata.

 ŠTA KAŽE STATISTIKA?

Broj ljudi iz zemalja van Evropske unije koji imaju radnu dozvolu u Nemačkoj, već treću godinu za redom raste za oko 20 %. Skoro četvrtina njih potiče iz zemalja Zapadnog Balkana.

Nemački Savezni zavod za statistiku (Destatis) saopštava da je tokom 2018. godine za 20 % porastao broj ljudi iz zemalja van EU koji rade u Nemačkoj.

Istraživanje je pokazalo sledeće:

• Broj ljudi koji nisu državljani EU, a imaju radnu dozvolu u Nemačkoj povećao se sa 217.000 u 2017. godini na 266.000 u 2018.
• Ovo je treća godina za redom da taj broj raste za 20 %.
• Većina tih ljudi je iz Indije (12%), Kine (9%), Bosne i Hercegovine (8%) i Sjedinjenih Američkih Država (7%).
• Oni u proseku imaju 35 godina, a više od dve trećine su muškarci.
• Više od 80 % njih ima privremenu radnu dozvolu, a samo 17 % trajnu, koja im omogućava da u Nemačkoj ostanu na neodređeno vreme.

Statistički zavod prenosi da je gotovo 25 % radnika sa Zapadnog Balkana, odnosno iz Albanije, Crne Gore, Makedonije, Srbije i Bosne i Hercegovine. U 2015. bilo ih je samo oko 9 %.

Nakon što su zemlje Zapadnog Balkana 2014. i 2015. godine proglašene za tzv. zemlje sigurnog porekla, njihovim građanima postalo je teže da dobiju humanitarne dozvole za boravak u Nemačkoj (npr. azil), i to je ono što je migraciju u cilju zapošljavanja učinilo održivijom opcijom. Takođe, od 2016. godine, državljanima tih zemalja olakšan je pristup nemačkom tržištu rada.

Zavod za statistiku naglašava da se državljani zemalja koje nisu članice EU, a imaju radnu dozvolu, ne beleže u kategoriji ukupan broj stranaca na nemačkom tržištu rada. Pod tom kategorijom se inače vode državljani zemalja EU, tj. oni koji mogu bez dozvole da žive i rade u bilo kojoj državi-članici, ali recimo i oni strani državljani registrovani u Centralnom registru stranaca (AZR) na osnovu nekih drugih boravišnih dozvola koje im takođe daju mogućnost da se zaposle – na primer izbeglice.