Diskriminacija je zabranjena u Nemačkoj po bilo kom osnovu. Diskriminacija podrazumeva da se neko tretira lošije od drugog lica. Upravo zbog toga, u Nemačkoj postoji Opšti zakon o jednakom tretmanu. Prema tom zakonu je zabranjena diskriminacija, naročito na radnom mestu ili u bilo kojoj životnoj situaciji.

U pravnom smislu, u Nemačkoj je zabranjena diskriminacija po sledećim osnovama:

  • Rasizam i etničko poreklo – Niko ne sme da bude diskriminisan na osnovu boje kože, jezika ili porekla
  • Pol – Žene i muškarci se moraju jednako tretirati. Transrodne osobe i interseksualne osobe takođe ne smeju da budu diskriminisane. Transrodne osobe su ljudi koji ne žive u onom polu koji im je dodeljen nakon rođenja. Interseksualne osobe su osobe koje nisu jasno muškog ili ženskog pola
  • Versko opredeljenje – Niko ne sme da bude diskriminisan zbog svoje vere, a nijedan čovek ne sme da bude diskriminisan zato što ne pripada nekoj veri
  • Invaliditet i hronične bolesti – Nijedna osoba ne sme da bude diskriminisana npr. zato što sedi u invalidskim kolicima, zato što je gluva ili boluje od neke teške bolesti
  • Starost – Niko ne sme da bude diskriminisan zato što je „premlad“ ili „prestar“
  • Seksualni identitet – Niko ne sme da bude diskriminisan zato što je homoseksualac, lezbejka, biseksualac ili heteroseksualac. Tako se recimo žene koje vole žene moraju tretirati na jednak način kao i žene koje vole muškarce
  • Svi ljudi u Nemačkoj su zakonom zaštićeni od diskriminacije – nezavisno od njihovog boravišnog statusa, jer su i izbegla i doseljena lica takođe izložena diskriminaciji

Opšti zakon o jednakom tretmanu pruža zaštitu od diskriminacije u dvema oblastima: u poslovnom životu i u određenim slučajevima u svakodnevnom životu, naročito u svakodnevnim poslovima.

Poslovni život podrazumeva da niko ne sme da bude diskriminisan:

  • prilikom prijave na konkurs za radno mesto
  • u pogledu visine plate
  • u vezi sa radnim uslovima
  • prilikom za unapređenje
  • u pogledu otkaza

To na primer, to znači da niko ne sme da dobije manje novca za svoj rad u firmi samo zato što dolazi iz neke druge zemlje. Svakodnevni poslovi podrazumevaju da niko ne sme da bude diskriminisan kad se na primer radi o:

  • iznajmljivanju stana
  • odlasku u restoran
  • korišćenju javnog prevoza
  • otvaranju žiro računa u banci

 KADA POSTOJE IZUZECI?

Ako postoje objektivni razlozi može biti dopušteno da se ljudi različito tretiraju. Tako se na primer može odbiti kandidat za posao ako ne poseduje radnu dozvolu. I nepoznavanje nemačkog jezika može da bude objektivni razlog za odbijanje kandidata, ako je na primer poznavanje jezika neophodno za kontakt sa mušterijama. Ovde se ne radi o diskriminaciji.

 GDE MOŽE DA SE POJAVI DISKRIMINACIJA?

Diskriminacija može da se pojavi na ulici, u kafiću, na poslu ili na internetu. U mnogim slučajevima postoji mogućnost da se zaštitite od diskriminacije ili da dobijete pomoć. U Nemačkoj je svaka osoba zaštićena od diskriminacije što se tiče zapošljavanja, radnih uslova i otkaza na poslu. Ova zaštita važi i u okviru stručnog obrazovanja, na primer za vreme prakse.

NAPOMENA: Osobe koje nisu državljani Evropske unije smeju da rade u Nemačkoj samo ako imaju dozvolu za rad. To zavisi od boravišnog statusa. U službenim boravišnim dokumentima jasno stoji da li vam je dozvoljeno da radite ili ne – Rad je dopušten („Erwerbstätigkeit gestattet“). Zaposlenje je dopušteno samo uz dozvolu Službe za strance („Beschäftigung nur mit Erlaubnis der Ausländerbehörde gestattet“) – Ne smete da radite ili još uvek ne smete da radite. Rad nije dopušten („Erwerbstätigkeit nicht gestattet“).

Sledeći primeri treba da pojasne u kojim situacijama može doći do diskriminacije i gde možete da dobijete pomoć u takvom slučaju:

  • Ljudi koji su nedavno došli u Nemačku važno da nađu posao: Nažalost upravo u ovoj oblasti često dolazi do diskriminacije. Tako na primer ljudi sa stranim imenom u određenim slučajevima imaju lošije šanse da budu pozvani na razgovor za posao. Možete nešto da poduzmete protiv takve diskriminacije. Naime, niko ne sme da bude diskriminisan zbog etničkog porekla, pola, vere ili pogleda na svet, zbog invalidnosti, starosti ili seksualnog identiteta.
  • Obavezno se obratite savetovalištu, ako prilikom razgovora za posao, u toku radnog vremena ili kod plaćanja budete diskriminisani. U savetovalištu se možete informisati o tome šta možete da poduzmete protiv diskriminacije i da li imate pravo na obeštećenje ili naknadu štete. Savezna agencija za suzbijanje diskriminacije („Antidiskriminierungsstelle des Bundes“) nudi besplatno i poverljivo savetovanje. Može vam pomoći i da pronađete savetovalište u vašoj blizini: +49 (0) 30 18555-1865 (pon-pet, 9-12 i 13-15 sati) ili putem formulara za kontakte u internetu: www.antidiskriminierungsstelle.de/beratung Savetovalište za slučajeve diskriminacije u Vašoj blizini možete naći putem pretrage savetovališta: www.antidiskriminierungsstelle.de/beratungsstellensuche
  • Seksualno uznemiravanje znači – neželjeno dodirivanje, nametljivo gledanje, seksualni komentari, seksistički vicevi ili postavljanje pornografskih slika. Bilo koji oblik seksualnog uznemiravanja na radnom mestu je zabranjen u Nemačkoj. Kod seksualnog uznemiravanja na radnom mestu je potpuno svejedno kakve namere ima osoba koja vrši uznemiravanje. Jedino je važno da je seksualno ponašanje očigledno neželjeno. Zbog toga se svi zaposleni smeju da brane od seksualnog uznemiravanja. Bez obzira na to da li ste stalno zaposleni ili ste na stručnom obrazovanju, svako ima pravo da se žali zbog seksualnog uznemiravanja. Zaposleni koji se žale ne smeju da dobiju otkaz ili da budu kažnjeni od strane poslodavca. Poslodavci imaju obavezu da nešto poduzmu protiv seksualnog uznemiravanja. U svakodnevnici nisu zakonom zabranjeni svi oblici seksualnog uznemiravanja. Međutim, uvek su zabranjeni posebno teški oblici seksualnog uznemiravanja ili seksualiziranog nasilja. U takvim slučajevima bi trebalo da odmah odete u policiju ili da se obratite nekom od savetovališta za žrtve nasilja – bez obzira na to da li se nasilje dogodilo na ulici ili u porodici.
  • Državne službe i organi uprave su državne institucije kao na primer Služba za socijalnu pomoć, Centar za rad, Služba za strance ili Služba za pružanje pomoći mladima. I policija je državna institucija. Za rad državnih institucija važe posebna pravila i zakoni o zaštiti od diskriminacije. Diskriminirajuće uvrede ili postupci nisu dozvoljeni ni u državnim organima! Možete da postupite na sledeći način ako ste izloženi diskriminaciji od strane nekog državnog organa:

– Uputite u razgovoru na činjenicu da je diskriminacija zabranjena.

– Potražite pomoć u nekom savetovalištu.

– Postavite zahtev kod rukovodioca državnog organa da vam se dodeli nova kontakt osoba.

– Podnesite žalbu pretpostavljenom nadzornom organu.

– U nekim državnim organima postoje i službe za žalbu kojima se možete direktno da obratite.

Dodatne savete u vezi sa odnosom prema državnim službama i organima uprave možete dobiti kod organizacije: PRO ASYL www.proasyl.de Savetodavna telefonska linija (pon-pet, 10–12 i 14–16 sati) +49 (0) 69 24231420

  • Mnogi propisi i formulari su teško razumljivi. Službeni jezik u Nemačkoj je nemački. Zbog toga se dokumenti ne moraju prevoditi na druge jezike. Osim toga, državni organi nisu obavezni da obezbede prevodioce. Zaposleni u državnim organima se u najmanju ruku moraju potruditi da objasne sadržaj zahteva. Loše znanje jezika ne sme da bude razlog da se neko odbije. Svaka osoba ima pravo da dovede sa sobom prevodioca na termine kod državnih organa. Ništa ne morate da potpišete što ne razumete! Kao prevodioce možete na termin dovesti i rođake, prijatelje ili socijalne radnike. Državni organ, međutim, ne sme principijelno očekivati da se sami pobrinete za prevodioca. Ako se to ipak zahteva od vas, trebali biste ste se na primer obratiti savetovalištu za migrante. Savetovalište za migrante u vašoj blizini možete naći putem pretrage savetovališta na internet stranici Savezne službe za migraciju i izbeglice: Savezna služba za migraciju i izbeglice („Bundesamt für Migration und Flüchtlinge“) Internet stranica: www.bamf.de Pretraga savetovališta: http://webgis.bamf.de/BAMF/control
  • Svaka osoba u Nemačkoj ima pravo na zdravstvenu zaštitu. Lekari moraju lečiti sve ljude koji su u situaciji u kojoj važe kao hitan slučaj, imaju karticu zdravstvenog osiguranja ili imaju potvrdu o preuzimanju troškova lečenja („Behandlungsschein“). Vaš boravišni status ne zavisi od zdravstvenog stanja. Bez obzira da li idete zubaru, da li ste trudni ili se vakcinišete.

Potvrde o preuzimanju troškova lečenja:

Sledeće zdravstvene usluge se moraju odobriti prilikom izdavanja potvrde o preuzimanju troškova lečenja:

– oboljenja koja se moraju hitno lečiti

– oboljenja koja su povezana sa bolovima

– sve usluge vezane za trudnoću

– sve usluge lečenja dece

– umetni zubi: samo ako su neposredno potrebni

– vakcine i preventivni zdravstveni pregledi

Ne morate ništa da platite za prepisani lek ako imate potvrdu o preuzimanju troškova lečenja („Behandlungsschein“). Pazite da to bude navedeno i na receptu. Može se dogoditi da Zavodi za zdravstvo ili Službe za socijalnu pomoć odbiju da preuzmu troškove za određene zdravstvene usluge, iako to ne bi smeli. Ako vam neka važna zdravstvena usluga bude uskraćena, možete da uložite prigovor Službi za socijalnu pomoć.

  • Svaka osoba ima pravo da dobije termin kod lekara. U nekim slučajevima može da potraje i po nekoliko nedelja dok ne dobijete termin. Međutim, u Nemačkoj nije dozvoljeno da nekom uskratite lečenje na primer zbog boravišnog statusa ili veroispovesti. U određenim okolnostima je dozvoljeno da nekom ne date termin kod lekara, na primer u lekarskim ordinacijama u kojima se leče samo osobe koje imaju privatno zdravstveno osiguranje. Osim toga, lekarske ordinacije ne moraju davati nove termine, ako već imaju previše pacijenata. Ako ste prilikom posete lekaru ili kod zakazivanja termina bili diskriminisani, možete se na primer obratiti lokalnom Zavodu za zdravstvo ili uložiti žalbu pokrajinskoj lekarskoj komori. Inače se možete prvo obratiti nekom savetovalištu za migrante.
  • Za različite finansijske stvari vam je potreban žiro račun. Tako vam na primer za prebacivanje plate, članstvo u teretani ili najam stana često treba žiro račun. U Nemačkoj svako ima pravo da otvori žiro račun – bez obzira na poreklo ili boravišni status. Ipak i prilikom otvaranja žiro računa može da dođe do diskriminacije. Međutim, banke ne smeju da bez razloga odbiju otvaranje žiro računa ili pristup poslovnici. Banke smeju da odbiju mušterije samo u izuzetnim slučajevima:

– Ako neko već poseduje žiro račun u Nemačkoj.

– Ako je neko već kažnjavan u oblasti koja se tiče banaka ili drugih finansijskih stvari.

– Ako je banka u prošlosti već jednom zatvorila žiro račun iste osobe.

  • I kod uslužnih delatnosti je zabranjena diskriminacija ako se događa iz razloga rasizma ili zbog etničkog porekla, pola, vere, starosti, invalidnosti ili seksualnog identiteta. Na primer, uvek se iznova dešava da se nekome iz rasističkih razloga ili zbog vere ne dopušta da uđe u diskoteku, teretanu ili bazen. Nije ni svaka zabrana ulaska diskriminacija: diskoteke žele da postignu određenu atmosferu. Zbog toga im je dozvoljeno da zabrane ulazak ljudima koji su pijani, koji se agresivno ponašaju ili koji ne nose odgovarajuću odeću. Osim toga, može se nekome zabraniti ulazak u bazen ili teretanu ako je unutra već previše ljudi. Ako se nekome uskrati uslužna delatnost zbog nepoznavanja jezika ili boravišnog statusa ili nacionalnosti, onda je reč o rasističkoj diskriminaciji. Protiv toga se možete braniti. Obratite se savetovalištu u takvom slučaju.
  • Diskriminacija prilikom potrage za stanom je zabranjena u Nemačkoj i to: – prilikom iznajmljivanja stana

– za vreme trajanja najma stana

– i nakon isteka ugovora o najmu

Postoje razlike između različitih zakonom zaštićenih karakteristika: Diskriminacija na osnovu etničkog porekla i rasistička diskriminacija su načelno zabranjene. U to se ubraja i odbijanje iznajmljivanja stana zbog boravišnog statusa ili nepoznavanja jezika. Ako neko na primer prilikom razgledanja stana kaže „nećemo strance“, onda je jasno da se radi o zabranjenoj diskriminaciji. Protiv toga se možete braniti. Osim toga, i za vreme trajanja ugovora o najmu stana može da dođe do diskriminacije. Na primer ako vam se poveća stanarina na diskriminirajući način ili ako vas upozoravaju odnosno vam prete otkazom ugovora o najmu. Ako vas susedi diskriminišu ili se neprijateljski odnose prema vama treba da se odmah obratite stanodavcu ili upravi zgrade. Na taj način možete da sprečite dodatne konflikte. Na stambenom tržištu postoje i vidovi diskriminacije koji su manje očigledni. Na primer ako stanodavac tvrdi da je stan već izdat, a zapravo nije. I tada bi moglo da bude korisno da se obratite nekom savetovalištu. Savetovališta beleže takve slučajeve i skupljaju dokaze.

  • U Nemačkoj su savezne pokrajine nadležne za obrazovanje. Zbog toga postoji veliki broj različitih propisa i tipova škola. Opšte informacije o obrazovanju i školstvu u Nemačkoj možete na primer naći ovde: Savezna služba za migraciju i izbeglice („Bundesamt für Migration und Flüchtlinge“) bamf.de/DE/Willkommen/Bildung/bildung-node.html

Omladina i odrasli koji su u svojoj domovini stekli neku diplomu mogu pod određenim uslovima izvršiti njeno priznavanje. Dodatne informacije i savetovalište u Vašoj blizini možete naći ovde: www.anerkennung-in-deutschland.de +49 (0)30 1815 1111

Načelno važi: Sva deca i omladina moraju da idu u školu. Ova obaveza pohađanja škole počinje za decu starosti od pet do sedam godina i prestaje u zavisnosti od savezne pokrajine nakon devet do dvanaest godina. To znači da sva deca i omladina imaju pravo da pohađaju školu! U izuzetnim slučajevima škole imaju pravo da odbiju nove učenike, ako se već prijavilo previše dece i omladine. Ipak bi se i ovom slučaju roditelji svakako trebali da obrate savetovalištu za migrante ili nadležnom zavodu za školstvo. Principijelno uvek postoji barem jedna škola u bližem okruženju koja mora da prihvati decu i omladinu. Ponekad se čuju izveštaji da se izbegla i raseljena deca zbog nepoznavanja jezika šalju u takozvane specijalne škole. To može da ide na štetu dugoročne integracije dece i omladine. Zbog toga bi roditelji u takvom slučaju trebalo da se obrate savetovalištu za migrante. Diskriminacija se može pojaviti i u školskoj svakodnevnici. Može se na primer dogoditi da deca budu izolovana od strane svojih školskih drugara. Izjave i postupci učitelja i učiteljica mogu takođe naškoditi pojedinim učenicima.

  • Mališani imaju pravo na mesto u dečijem vrtiću ili obdaništu. Ako mislite da ste diskriminisani prilikom konkurisanja za mesto u obdaništu možete se obratiti sledećem savetovalištu: KiDs – Kinder vor Diskriminierung schützen! situationsansatz.de/kids.html

Prijavite se na newsletter i dobijajte na svoj i-mejl nove tekstove o učenju nemačkog jezika.