Najčešće greške prilikom učenja nemačkog jezika – gradivo A1 nivoa

Bilo da učite nemački jezik po prvi ili ko zna koji put, samostalno ili na časovima, verovatno ste i sami u nekom trenutku pomislili ili izgovorili barem jednu od ovih rečenica. Saznajte šta možete da uradite kako biste prevazišli neke od najčešćih grešaka u učenju nemačkog jezika.

KAKO DA PREVEDEM OVU REČENICU/KAKO SE TO KAŽE NA SRPSKOM?

Primer: Wie geht es Ihnen? = Kako ide to Vama?

Google translator će ovu rečenicu prevesti kao „Kako si?“

Pravilno značenje jeste „Kako ste?“

Savet: Pri savladavanju, ne samo nemačkog, nego bilo kojeg drugog stranog jezika, ne treba se oslanjati previše na maternji jezik jer svaki jezik ima svoje posebnosti. Mnoge konstrukcije i rečenice ne mogu da se prevedu bukvalno, reč po reč, jer bi bile nerazumljive ili neprirodne na drugom jeziku. Ako govorite pokušavajući da bukvalno prevedete reč po reč sa svog maternjeg jezika, razumeće Vas Vaš profesor nemačkog ukoliko govori srpski jer će prepoznati i razumeti srpsku konstrukciju u pozadini Vaše rečenice na nemačkom, ali nemački govornik svakako neće.

MENI JE SAMO VAŽNA GRAMATIKA/KONVERZACIJA/SLUŠANJE…

Primer: Nije meni bitno kako ću nešto da kažem, već da me sagovornik razume.

Savet:  Sve je važno! Nije važan samo sadržaj, nego i forma rečenica koje izgovaramo.

Efektan sistem od samog početka učenja jezika na svim poljima će sigurno doneti dobre rezultate, čak i neočekivano brzo. Nijedan segment jezika ne može i ne treba da se uči izolovano jer da biste komunicirali (što pretpostavljamo da Vam je cilj), treba da budete dovoljno precizni i razumljivi sagovorniku kako biste izbegli nesporazume. Ono što se Vama možda ne čini kao velika greška, Vašem sagovorniku može da da pogrešnu informaciju jer je razumeo ono što ste rekli, a ne ono što ste želeli da kažete.

UČENJE KOD KUĆE MI NIJE POTREBNO AKO IDEM U ŠKOLU STRANIH JEZIKA

Primer: U školi lepo savladavam nove reči i gramatiku, ali to kao da nije dovoljno. Ne znam zašto.  Volela/o bih da još više napredujem.

Savet: Da li ste se ponekad upitali zašto skoro svi poznajemo engleski, bez obzira da li i koliko dugo smo ga učili u školi? Zato što smo izloženi tom jeziku i nesvesno ga usvajamo.

S obzirom na to da nemačkom jeziku nismo ni približno toliko izloženi kao engleskom, treba sebe izložiti ciljnom jeziku na sve moguće načine, što podrazumeva čitanje knjiga i časopisa, slušanje, konverzaciju, pisanje, gledanje filmova i serija itd. Knjige mogu da se pozajme u biblioteci Geteovog Instituta za željeni nivo i na željenu temu. To su knjižice sa vežbama na kraju, ponekad i cd-ovima, za ciljano učenje jezika. Što se tiče gledanja filmova i serijala, preporučuje se gledanje sa nemačkim titlovima radi samokontrole. Najbolji kanali za učenje nemačkog jezika su Deutsche Welle i ZDF.

ZAŠTO JE TO TAKO?

Primer: Kako to da je stolica muškog roda?

Savet: Često se učenici pitaju zašto je ova ili ona imenica ovog ili onog roda. Rodovi imenica nemaju mnogo veze sa prirodom stvari. Sem nekoliko gramatičkih pravila na osnovu kojih možemo da odredimo rod imenice, ne postoji nijedan drugi pouzdani način. Stoga je nove imenice najbolje učiti sa članovima od samog početka. I ovde bi od najveće pomoći bilo čitanje i slušanje, odnosno isti pristup jeziku koji smo imali kao deca, jer ni na srpskom nismo „učili“ rodove imenica nego ih usvajali na pomenut način.

Deca su uopšteno najbolji primer za usvajanje jezika, što maternjeg, što stranog. Oni ga prosto usvajaju bez razmišljanja i pitanja zašto i kako.

ZNAM ŠTA ZNAČI REČ, ALI NE UMEM DA JE UPOTREBIM U REČENICI

Primer: Želim da pozovem drugaricu na žurku. Koji glagol da upotrebim: anrufen ili einladen? Kod oba sam zapisala/o da znači “pozvati”. Kako da znam?

Savet: Nove reči treba učiti u sintagmama ili još bolje – rečenicama, kako biste tačno znali kad se koja reč upotrebljava. U pomenutom slučaju je pored glagola anrufen trebalo napisati npr: Ich rufe dich vom Handy an., a pored einladen: Ich lade dich zu meiner Party ein., kako bismo tačno znali da se u prvom slučaju radi o telefonskom pozivu, a u drugom o pozivu na žurku. Sem tih informacija, u pomenutim rečenicama smo dobili i informacije o upotrebi i drugih reči u tom kontekstu i njihovom odnosu, što je od velike koristi.

KAKO SE TO BEŠE KAŽE… NE MOGU NIKAKO DA SE SETIM

Primer: Hoću da kažem da želim da poboljšam moje znanje nemačkog jezika. Kako se kaže „poboljšati“? …. (pauza)… odustajem

Savet: Ukoliko potrebna reč ne pada na pamet, treba automatski potražiti slične reči kojima bi se izrazila misao, pa makar i ne bila potpuno identična onome što smo zaista želeli da kažemo. U ovom slučaju verovatno već znate kako se kaže „praviti“ ili „biti“ i „bolje“, pa zašto onda ne biste rekli da želite da Vaš nemački bude bolji ili da učinite svoj nemački boljim? Zar smisao ne bi bio isti?  Važno je da se ne prave prevelike pauze  i  zastoji u komunikaciji. To može da se nauči. Zar mislite da su političari rođeni fluentni?