Nemački jezik je maternji jezik skoro 100 miliona ljudi, koristi se kao službeni jezik u šest evropskih država i jedan je od zvaničnih jezika Evropske unije. Nemački je pluricentričan jezik sa tri glavna centra u kojima se koristi: Nemačka, Austrija i Švajcarska. Na osnovu ova tri glavna centra razlikujemo tri ravnopravna varijeteta nemačkog jezika: nemački, austrijski i švajcarski varijetet.

Austrijski nemački (österreichisches Deutsch)

Austrijski nemački je varijetet književnog nemačkog jezika (Hochdeutsch). On se razlikuje od književnog jezika u gramatici, izrazima, izgovoru, vokabularu i pravopisu. Pored standardnog austrijskog dijalekta, u svakodnevnom govoru u različitim delovima Austrije se često koriste bavarski i alemanski dijalekti. Na austrijski varijetet su kroz istoriju uticali i srednjoevropski jezici (češki, slovački, mađarski, slovenački, italijanski), koji su se govorili u nekadašnjoj Habzburškoj monarhiji. Reči u vezi sa kuhinjom i namirnicama se najčešće navode kao razlika između austrijskog i nemačkog dijalekta:

Eierspeis(e) – Rührei (kajgana)

Erdapfel – Kartoffel (krompir)

Faschiertes – Hackfleisch (mleveno meso)

Fisolen – grüne Bohnen (boranija)

Kukuruz – Mais (kukuruz)

Marille – Aprikose (kajsija)

Obers, Rahm – Sahne (šlag)

Paradeiser – Tomate (paradajz)

Semmel – Brötchen (zemička)

Upotreba pomoćnog glagola „sein“ je takođe jedna od važnih razlika u austrijskom varijetetu. Pored glagola kretanja koji se grade sa „sein“, glagoli mirovanja sitzen (sedeti), liegen (ležati), stehen (stajati) će se u perfektu takođe upotrebiti sa „sein“ umesto sa pomoćnim glagolom „haben“, kao što je uobičajeno u književnom nemačkom.

Ich bin gesessen – Ich habe gesessen. (Sedeo sam)

Ich bin gestanden – Ich habe gestanden. (Stajao sam)

Ich bin gelegen – Ich habe gelegen. (Ležao sam)

Ne samo da Austrijanci koriste drugačije reči, već im je i izgovor drugačiji. Nastavak –ig će se tako izgovarati kao –ik/-ig, za razliku od nemačkog –ih, dok će se ch- izgovarati kao k (umesto nemačkog h), na primer China (Kina), Chirurg (Kirurg). Mnoge reči neće imati isti član kao u književnom nemačkom:

das Keks – der Keks (keks)

das Service – der Service (servis)

das E-Mail – die E-Mail (mejl)

das Cola – die Cola (kola)

Godine 1951. je prvi put izdat „Austrijski rečnik“ (Das österreichische Wörterbuch) sa oko 20.000 reči karakterističnih za austrijski varijetet.

Švajcarski nemački (Schweizerdeutsch)

Švajcarska ima četiri zvanična jezika, to su: nemački, francuski, italijanski i retoromanski. Skoro dve trećine stanovništva priča švajcarskim dijalektom. Švajcarski nemački se razlikuje od književnog nemačkog jezika i sastoji se iz raznih dijalekata, koji su podeljeni po regijama u kojima se koriste, na primer bernski nemački, ciriški nemački, bazelski nemački i tako dalje. Specifičnost švajcarskog dijalekta leži u tome što se on ne koristi u pisanju, već samo u govoru. Kada je u pitanju pisani jezik, Švajcarci koriste nemački književni jezik (Schweizer Hochdeutsch), stoga ne postoji mnogo književnih tekstova na švajcarkom dijalektu.

Švajcarski dijalekat se razlikuje od književnog nemačkog po izgovoru, gramatičkim strukturama i rečima. Što se tiče pisanog jezika, najveća razlika u odnosu na književni nemački je pisanje „ss“ umesto „ß“. U švajcarskom dijalektu se mogu primetiti uticaji susednih jezika, najčešće su to reči preuzete iz francuskog jezika, kao što su na primer:

Trottoir – Gehsteig (trotoar)

Perron – Bahnsteig (peron)

Billet – Fahrkarte, Eintrittskarte (karta)

Glace – Eiscreme (sladoled)

äxgüsi ili exgüsee (excusez) – Entschuldigung! (izvinite)

merci – danke (hvala)

Švajcarski dijalekat se koristi u svakodnevnom govoru, porukama, privatnim pismima i mejlovima, na televiziji, u dečijim emisijama, kao i emisijama zabavnog karaktera, serijama i muzičkom programu, dok se književni jezik koristi na radiju, vestima i u političkim emisijama. Švajcarski varijetet se koristi i u Lihtenštajnu.