Da li su Nemci bogati?

Kada govorimo o imućnim ljudima, obično zamišljamo ljude čiji bankovni računi podrazumevaju šestocifrene brojeve, koji svaki mesec primaju desetine hiljada evra, koji voze skupe automobile. Istina je nešto drugačija, bar u Nemačkoj. Službeno, u toj zemlji je bogat svako ko ima mesečnu platu veću od 3.440 evra.

Tako je nemački Poslovni institut iz Kelna definisao 10 % najbogatijih u nemačkom društvu. Službeno – gornju, bogatu klasu.

Taj iznos neto zarade, nakon odbijanja poreza i davanja državi, iako se ne čini preterano velikim, dostupan je tek svakom desetom Nemcu. Ali, ta granica bogatstva važi samo za samce. Ako se govori o domaćinstvu bez dece, odnosno o bračnom paru, granica bogatstva je 5.160 evra, odnosno tek nešto više od 2.550 evra po supružniku.

Razlog tome je što se u domaćinstvu određeni troškovi plaćaju po jedinstvenoj ceni, bez obzira na to koliko članova koristi te usluge (npr. internet, grejanje ili zakup stana).

Nemci sebe ne doživljavaju bogatima. Skoro niko od onih koji imaju platu veću od 3.500 evra ne smatra sebe bogatim, već samo pripadnikom srednje ili u najboljem slučaju više srednje klase.

Stvarni pripadnici srednje klase, koji primaju oko 1.870 evra mesečno, neretko sebe smatraju ljudima na granici siromaštva. Ali, stvarnost je nešto drugačija. Upravo je tih 1.869 evra mesečno srednje primanje u Nemačkoj, odnosno upravo polovina zaposlenih u toj državi prima toliki ili niži iznos, a druga polovina prima više.

Najčešće plate Nemaca se kreću između 1.300 evra (za žene) i 1.600 evra (za muškarce). Naravno, fakultetski obrazovani Nemci u proseku su bolje plaćeni od tih iznosa.

Prema statistici i analizi Poslovnog instituta, prosečni visokoobrazovani zaposleni u Nemačkoj mesečno prihoduje oko 2.540 evra, što je ipak iznos nedostižan za dve trećine stanovništva zemlje.

Mit o visokim platama u Nemačkoj je utemeljen na ogromnim iznosima koje primaju vrhunski menadžeri i vlasnici velikih kompanija, ali takvih je vrlo malo, svega 1 %. Ali, zato su njihova primanja skoro neverovatna. Tako vlasnici i izvršni direktori najvećih nemačkih kompanija primaju po nekoliko miliona evra godišnje, od čega se deo odnosi i na bonuse nakon završetka poslovne godine.

Naravno, ni penzije im nisu male. Nedavno penzionisani direktor Mercedesa tako prima 4.250 evra, ali ne mesečno, već dnevno! Naravno, prihodi, kao i granica bogatstva, nisu isti i zavise od mikrolokacije, a ovde je reč o proseku na nivou cele Nemačke.

Kada se malo rezimiraju podaci, dolazi se do zaključka da je prag bogatstva niži ako živite u gradu u odnosu na život na selu. Tako 3.440 evra mnogo više vredi u ruralnim delovima Bavarske i malim gradovima nego u, na primer, Mihnenu.

Upravo na nivou praga bogatstva vidi se i razlika između zapadne i istočne Nemačke odnosno područja koje je do 1989. pripadalo ondašnjem DDR-u. Tamo je nivo bogatstva ipak niži i iznosi 2.839 evra, što je iznos plate koju prima tek svaki deseti Nemac u tom području. Kada bi se gledao nivo praga bogatstva samo na području zapadne Nemačke, taj bi iznos bio veći od proseka na nacionalnom nivou koji iznosi 3.440 evra.