Nemačka marka
Za Nemce je nemačka marka uvek bila mnogo više od običnog novca: simbol blagostanja i ponos nacije. Dolaskom evra 1. januara 2002. godine, nemačka marka je prestala da bude zvanična valuta u Nemačkoj.
Ipak, nakon toliko godina od uvođenja evra, skoro polovina Nemaca i dalje se nada povratku nemačke marke kao domaće valute.
Naviku da evre preračunavaju u marke, zadržalo je oko 57% domaćica i penzionera. Preračunavanjem u marku, Nemci zapravo proveravaju da li im je nešto skupo ili ne, jer je opšti otisak da su sa uvođenjem evra, cene duplirane.
Razlog je taj što su neposredno nakon uvođenja evra, Nemci preračunavali marke u evro po kursu 1:2, što je praktično značilo da su cene duplo skuplje, ali na osnovu statistika to ipak nije tako. Stopa inflacije je mnogo manja od uvođenja evra nego što je to bio slučaj za vreme nemačke marke.
Finansijka kriza evra i niske kamatne stope na štednju, probudili su kod većine Nemaca čežnju za starom valutom.
Skoro 34 godine nakon povlačenja iz opticaja valute bivše Istočne Nemačke i 22 godine od uvođenja evra, još uvek u „slamaricama“ postoje milijarde nemačkih maraka.
Na dan 31. decembra 2001. godine, poslednjeg dana pre uvođenja evra, u opticaju je, prema podacima Bundesbanke, bilo 162,3 milijarde nemačkih maraka.
Ukoliko su to novčanice izdate posle 20. juna 1948. godine, one se i danas mogu u neograničenom iznosu zameniti za evre u jednoj od 35 filijala Bundesbanke. Pri tome rok za zamenu je neograničen. Za razliku od većine drugih valuta, zvanični kurs evro-marka i dalje je isti kao i 2001. godine – 1,95583 maraka za evro.
Iako je dobar deo tog novca u kovanicama, ljudima to verovatno nije vredno da odu do banke i zamene za evre.
Procenjuje se da se veliki iznosi nemačkih maraka i danas mogu naći u nemačkim domovima, kao i u zemljama bivše Jugoslavije u kojima je marka jedno vreme bila drugo službeno sredstvo plaćanja.
Zašto Nemačka još uvek vodi marke u svojim knjigama bilansa?
U saopštenju Bundesbanke objašnjavaju da oni time održavaju poverenje ljudi u nemačku valutu, a kao drugo, marka je i dalje „međunarodna rezervna valuta“, referentna naročito u pojedinim državama istočne Evrope i na Balkanu.
Svaka od zemalja koje danas koristi evro ima različite načine i vremenske rokove za konvertovanje bivše valute. Među zemljama Evrozone samo Nemačka, Austrija, Irska, Letonija, Litvanija i Estonija nemaju vremenski rok za zamenu starih valuta. Nemačku marku i ostale bivše nacionalne valute zemalja članica Evrozone moguće je zameniti za evro samo u matičnim centralnim bankama.
Za mnoge Nemce, nemačka marka je više od komada papira odnosno metala. Za mnoge je to još uvek simbol ekonomskog uspeha zemlje i zato nije preterano reći da je prelazak na evro za mnoge bio jako težak. Ali, vreme leči sve.
Ako negde pronađete ove novčanice, nemojte da ih bacate. Kada je uvođen evro, Nemačka centralna banka je obećala da će novčanice i kovanice nemačke banke važiti zauvek i da se mogu zameniti za evro po utvrđenom kursu od 1,95583 maraka za jedan evro.
Ta “večnost“ nemačke marke važi i u Srbiji, što se vidi i na kursnoj listi Narone banke Srbije, gde se ova davno ukinuta valuta, i dalje kotira i to po ceni od 58,8226 dinara za jednu marku.
