Peto godišnje doba u Nemačkoj – sezona karnevala

Sezona karnevala u Nemačkoj se naziva još i „petim godišnjim dobom“ (fünfte Jahreszeit). U zapadnim krajevima oko Kelna počinje uvek 11.11. u 11 sati i 11 minuta, a vrhunac sezone je u februaru ili martu. Karneval za većinu Nemaca predstavlja ventil za opuštanje, iskorak iz svakodnevice i mogućnost da na trenutak postanu neko drugi uz pomoć neizostavnih maski.

Desetine hiljada posetilaca svake godine dolazi u Keln kako bi uživo mogli da prate najpoznatiji karneval u Evropi. Smisao zabave je druženje koje se svodi na zajedničko igranje, pevanje, pijenje i naravno, maskiranje.

Karnevalska povorka, tzv. Rozenmontagszug,  treba da bude dekorisana ručno izrađenim dekoracijama. Najčešće su u pitanju figure koje predstavljaju karikature političara, što je omiljeni motiv na karnevalu. Dekoracije se kriju do same povorke, pa to dodatno podstiče radoznalost. Praktično svi stanovnici Kelna izlaze taj dan na ulice.

„Kölle alaaf“ je uzvik koji označava početak karnevala, a taj termin se pojavio 1635. godine i znači „Keln pre svega“. Atmosferu podgrevaju brojne pivnice oko trgova Alter Markt i Hojmarkt koje služe lokalno Kölsch pivo, odnosno kelnsko „nacionalno piće”, poslužuju se rajnski specijaliteti, a raspoloženje je najčešće toliko opušteno da bi se moglo pomisliti da je u gradu uvek karneval. Svaka vrsta Kölsch piva odlikuje se specifičnim ukusom i proizvodi se u posebnoj pivari.

Prema podacima Saveza nemačkog karnevala, godišnji prihod od karnevala iznosi oko dve milijarde evra. Savez ima oko 2,6 miliona karnevalskih luda (kako se ovde nazivaju karnevalisti) organizovanih u 4.700 udruženja. Ali nisu oni jedini koji troše novac.

U Kelnu slavlje luda donosi u proseku oko 460 miliona evra. Od toga 165 miliona odlazi na prihode u gastronomiji i hotelijerstvu. Za kostimiranje učesnici karnevala troše oko 85 miliona evra. Ali, i grad Keln i obližnje opštine se raduju karnevalu – uostalom i oni kasiraju tokom „petog godišnjeg doba“ oko pet miliona na dodatne trgovinske poreze.

U međuvremenu, oko 3.000 nemačkih preduzeća sa više od 40.000 zaposlenih živi cele godine od biznisa sa karnevalom.

Poslednja nedelja pre samog kraja karnevala zove se Fastnachtswoche. Četvrtak pre karnevala “Altweiberdonnerstag“ je dan posvećen ženama. Običaj je da se žene svih uzrasta maskiraju u ružne i stare žene i prestanu sa svim poslovima, a to je običaj koji postoji još od srednjeg veka.

Od sredine 20. veka, na taj dan žene imaju pravo da odrežu kravatu muškarcima, čime im na simboličan način oduzimaju muževnost. Rußiger Freitag ili Čađavi petak je dobio takav naziv zbog zanimljivog karnevalskog običaja – maskirani učesnici karnevala razmazuju čađ ljudima po licu, a danas to još uvek rade deca.

U nekim delovima Nemačke ovaj dan se naziva i Bromiger Freitag, jer su nekada dečaci devojčicama razmazivali po licu kupine ili marmeladu od kupina. U subotu (Nelkensamstag/Schmalziger Samstag) pre vrhunca karnevala, prave se poslastice kao što su Faschingskrapfen i Schmalznudeln.

Na najmirniji dan karnevalske nedelje, svi oni koji su dan pre „ludovali“, nose ih kao izvinjenje onima kojima su sa zadovoljstvom zamazali lica. S obzirom na to da je nedelja (Tulpensonntag) u pravilu neradni dan za većinu Nemaca, tada se održava najveći broj karnevalskih povorki u gradovima, kao i u ponedeljak (Rosenmontag), koji se smatra vrhuncem karnevala u području reke Rajne.

Utorak (Veilchendienstag) je zadnji dan karnevala pre Čiste srede ili Pepelnice (Aschermittwoch) kojom započinje vreme posta i odricanja pre Vaskrsa.

Inače, karneval se ne obeležava u svim delovima Nemačke. Najviše, zapravo, u delovima gde teče reka Rajna i to u velikim gradovima poput Kelna, Dizeldorfa i Majnca. U drugim predelima zemlje nazivaju ga Fasching ili Fastnacht. Karnevalske povorke prolazile su nemačkim ulicama još u 13. veku kada je jedna od glavnih svrha celog događaja bilo proterivanje zime.

Danas je karneval za neke učesnike povod za veselje i slavlje, dok pojedini iskazuju svoj bunt prema vlasti, pravilima, zakonima i generalno politici. Brojna karnevalska udruženja mesecima unapred smišljaju koje će se figure izraditi za karnevalski voz i koje će teme biti obrađene.

Pravljenje karnevalskih figura za voz traje i po nekoliko meseci. Dok se voz kreće kroz masu, iz voza se bacaju slatkiši (kamelle) i cveće, a iz mase se čuju uzvici ‘’Kamelle’’, ‘’Alaf’’ ili ‘’ Helau’’.