Nedostatak stručnog kadra u zdravstvu i nezi pacijenata je i pre korone bio veliki problem za Nemačku. Ministrarstvo zdravlja trenutno potražuje 50.000 negovatelja, a prema procenama nemačkog saveta za negu, taj broj bi u narednih 10-ak godina mogao da poraste i na 300.000. Ministar zdravlja Jens Špan želi da reši problem nedostatka radnika uz pomoć uvoza kadrova iz inostranstva. Međutim, u doba pandemije korona-virusa problem predstavlja birokratija.

Prilikom zapošljavanja radne snage iz inostranstva, svaka pokrajina u Nemačkoj ima svoja pravila za priznavanje srednjoškolskih i fakultetskih diploma, što dodatno komplikuje proces jer ne postoji standardizovani postupak. Ministarstvo zdravlja već godinama vrši inicijativu da se birokratija pojednostavi, a uslovi rada za negovatelje i zdravstvene radike iz inostranstva poboljšaju.

KAKVI SU USLOVI RADA ZA NEGOVATELJE?

Usled nedostatka radne snage negovatelji su preopterećeni, a neretko nakon sticanja kvalifikacija daju otkaz što sektoru nege stvara “začarani krug” – hronična nestašica radnika i teški uslovi rada samo pogoršavaju već postojeći problem.

I pre pandemije korona-virusa nemački zdravstveni sistem je bio u krizi u nedostatku negovatelja, kvalifikovanog medicinskog osoblja i pomoćnih radnika u bolnicama i staračkim domovima. Prema anketama Instituta nemačkih bolnica, čak 78% bolnica je imalo problem sa popunjavanjem radnih mesta u oblasti zdravstva i nege pacijenata.

Prosečna zarada od 2400 evra u bruto iznosu za negovatelje nije dovoljno motivišuća naknada za radnike, a toga su svesni i pacijenti, stručnjaci i političari. Jasno je da su radnici u oblasti nege premalo plaćeni i da se nestašica radnika neće sanirati ukoliko se uslovi rada ne poboljšaju, a birokratija za uvoz radne snage iz inostranstva ne pojednostavi.

Prema informacijama “Instituta za tržište rada i strukovna istraživanja” u Nirnbergu, kvalifikovani medicinski negovatelji, medicinske sestre i tehničari, zarađuju u proseku oko 2.400 evra bruto mesečno, dok recimo u Saksoniji-Anhaltu zarađuju samo 2.100 evra, a u Baden-Virtembergu maksimalnih 3.000 evra. Ministrar zdravlja Jens Špan insistira da negovatelji u celoj Nemačkoj zarađuju minimalno 2.500 evra bruto, što bi bilo ekvivalentno satnici od oko 14 evra u okviru punog radnog vremena.

Osim povećanja minimalne satnice, ministar zdravlja se zalaže i za jednokratnu premiju od 1.500 evra, gde bi vlada finansirala 1000 evra, a poslodavci preostalih 500 evra.  Pored bonusa i većih satnica, socijalna udruženja Nemačke se zalažu i za bolje regulisanje radnog vremena za negovatelje.

DA LI NEMCI RADE KAO NEGOVATELJI?

Činjenica je da je nega starih i nemoćnih lica u Nemačkoj veoma skupa, a boravak u staračkim domovima zdravstveno osiguranje ne pokriva u celosti.

Prema israživanju Instituta Sinus, jasno je da oko petina mladih u Nemačkoj teoretski može da zamisli da radi kao negovatelj, ali u praksi samo 4 % pokazuje interesovanje za ovaj poziv. Takva statistika ne treba da iznenađuje jer mladi ljudi očigledno znaju da su plate niske, a posao težak, imajući u vidu obrazovanje, odnosno kvalifikacije koje su neophodne za taj posao.

Iako je Nemačka vlada pre Korone pokazala inicijativu za popunjavanje radnih mesta kvalifikovanim radnicima u oblasti gerijatrije, zbog niskih plata ta inicijativa nije dala očekivane rezultate.

Šefovi odeljenja za ljudske resurse u lancima staračkih domova u Nemačkoj, slažu se da je besmisleno raspisivati konkurse za negovatelje jer znaju da se Nemci neće javiti na konkurs. Zato su spremni da plate posrednicima regruterima od par stotina do par hiljada evra za jednu negovateljicu iz inostranstva.

Prijavite se na newsletter i dobijajte na svoj i-mejl nove tekstove o učenju nemačkog jezika.