Učenje velikog broja reči sa članom često priređuje poteškoće svima koji žele da ozbiljno savladaju nemački jezik. Kratkoročno se mogu savladati, ali nakon dužeg vremena reči se zaboravljaju zajedno sa članom, tj. rodom.

Priroda mozga i memorije obično ne omogućava trajno savladavanje većeg broja reči nakon jednog ili eventualno dva ponavljanja. Svi mi posedujemo kratkoročno i dugoročno pamćenje. Kratkoročna memorija je ta koja omogućava da se određen broj reči savlada za kratak period. Bez ponavljanja, te informacije se „gube“, tj. ne ulaze u dugoročnu memoriju. Tek kad reč uđe u dogoročnu memoriju, ostaje zapamćena.

Ova metoda, koju ću ukratko predstaviti ovde, vam omogućava upravo to – da se reč nakon određenog broja ponavljanja zapamti dugoročno, tj. uđe u  dugoročno pamćenje.

Korišćenje kartica

Potrebne su vam kutijice (karton, plastika, drvo…) i kartice. Kartice možete kupiti ili ih sami napraviti od kartona. Najobičnije bele cedulje su takođe sasvim dovoljne.

Na jednoj strani kartice pišete novu reč koju ste na času učili, zajedno sa članom. Na drugoj strani kartice pišete  prevod reči i, ako ste na višem nivou, pišete i primer. Postupak ponavljate za svaku reč (imenica, pridev, glagol) koju želite ili morate da savladate.

Dok pišete reč, vi je obnavljate i pamtite. Ako imate utisak da je niste savladali, pročitajte reč i preslišajte se nekoliko puta. Tek kad steknete utisak da ste je savladali, ubacite je u kutijicu, ali tako da bude prva u nizu kartica koje ostavljate u kutijicu. Ponovite postupak sa ostalim rečima.

Sutradan vadite reči iz kutijice i preslišavate se (uzimate prvu karticu i gledate onu stranu na kojoj je reč na stranom jeziku, pokušate sami da se setite značenja, ako ne ide – okrećete karticu i podsećate se, ako se odmah setite, okrećete karticu radi provere). Reči koje ste odmah znali, u koje ste bili sigurni, stavljate u drugu (novu) kutijicu. Reči u koje niste bili sugurni ostaju u prvoj. Te reči, tj. reči iz prve kutijice, ponavljate svaki dan dok ne budete sigurni u njih. Tek tada ih premeštate u novu kutijicu. Reči iz nove kutijice ne morate svaki dan ponavljati, već svaki drugi, treći dan (može i na nedelju dana). Ako ste nakon nekog vremena i nakon redovnih ponavljanje sigurni u reči iz nove kutijice, prebacite ih u treću kutijicu. Reči iz treće kutijice ponavljate na dve do tri, četiri nedelje. Za sve kutijice važi isti princip: koliko ste reč ipak zaboravili ili niste bili sigurni u nju posle nekog vremena, vraćate je (ili ostavljate) odmah u prvu kutiju, tj. kutiju za svakodnevno ponavljanje.

Ovo nije nužno raditi baš sa svakom reči koja je u knjizi, već najpre sa vokabularom koji ima prioritet ili koji se trenutno obrađuje.

Preporučljivo je takođe da ovo ne radite sa rečima koje ste nasumično odabrali, tj. izvukli iz rečnika, mimo svakog konteksta, osim ako vam je reč baš potrebna.

Umesto kutijica,možete da koristite i fascikle koje su pristupačnije i zauzimaju i manje prostora.

Svi koji uče nemački, a imaju i malo više vremena na raspolaganju, mogu i da daju mašti na volju pri kreiranju kartica.

Za sve polaznike i učenike koji nemaju slobodnog vremena dovoljne su najobičnije bele gotove ceduljice i fascikle umesto kutija. Ukoliko smatrate da bi vam i ovo oduzelo previše vremena, prepisujte reči u svesku za svakodnevno ponavljanje, pa kad ih savladate, ponovo ih napišite u svesku za povremeno ponavljanje. Oni koji imaju partnera u učenju, mogu jedno drugome svaki dan da čitaju reči i preslišavaju se.

Pri svakodnevnom ponavljanju i utvrđivanju reči, nemojte se forsirati da što više zapamtite, ne morate „bubati kao za kontrolni“, dajte sebi i svojoj memoriji vremena, jer u ulazak reči u dugotrajnu memoriju je malo duži proces.

Prijavite se na newsletter i dobijajte na svoj i-mejl nove tekstove o učenju nemačkog jezika.

Pročitajte još sličnih tekstova