Kada govorimo o nacionalnim razlikama, obično govorimo o jeziku, tradiciji, običajima i kulturi. Govoreći o Nemcima, nacionalnu posebnost čini i tradicionalna odeća – Dirndl i Traht.

Do 16. veka, farmeri i ljudi iz nižih klasa nosili su odeću u sivoj ili smeđoj boji. Odeća plave boje je bila dopuštena samo nedjeljom i praznicima. Od 16. veka razvile su se dve vrste tradicionalne seoske nošnje: narodna haljina (Dirndl) i domaća haljina (Tracht).

Dirndl je vrsta tradicionalne haljine koja je nastala na temelju istorijskog kostima alpskih seljaka i nosi se u Nemačkoj (naročito u Bavarskoj), Švajcarskoj, Lihtenštajnu, Austriji i Južnom Tirolu. Sastoji se od prsluka, bluze, pune suknje i kecelje. Izvorno, dirndl je bila odeća ženske posluge (dirn na austrijskom nemačkom znači sluškinja), a reč dirndl je skraćenica od dirndlgewand (odeća sluškinja). Od 19. veka, dirndl je postao moderan i među ženama iz viših slojeva društva, naročito tokom letnjih praznika.

Traht je tradicionalna nacionalna nošnja u Austriji i Nemačkoj. Prvobitno, reč „Tracht“ je imala mnogo šire značenje na nemačkom jeziku u smislu „onoga što se nosi“, jer je povezano sa glagolom „tragen“, što znači „nositi“. Dakle, „Tracht“ se može odnositi na odeću koja se nosi.

RAZLIKA IZMEĐU DIRNDLA I TRAHTA

Dirndl – proizvodi se uglavnom industrijski, materijali su uglavnom sintetički, dekoracije su takođe mašinske proizvodnje, nema obeležja koja označavaju bračni status, ukrasi se koriste veoma obilno, ali bez akcenta na kvalitet. Uglavnom naglašava gornji deo tela kod žena, dizajn nema preteranog dodira sa tradicijom i uglavnom nastaje kao rezultat kreativnosti dizajnera, veoma je popularan kao deo svakodnevne odeće.

Traht – šije se po meri ručno kod krojača, koriste se isključivo prirodni materijali (vuna, lan, svila, srebro, sedef), dekoracije kao što su vezovi su takođe ručni rad, detalji mogu da označavaju bračni status. Ukrasi se biraju pažljivo sa akcentom na kvalitet, dizajn je ograničen na tradicionalne detalje nekog regiona, a danas se veoma retko nosi, uglavnom se može videti kao eksponat u muzejima.

Sredinom 19. veka, kada je došlo do industrijske revolucije, domaća haljina (Traht) sa svojim specifičnim uslovima za proizvodnju i samo prirodnim materijalima počela je da nestaje. Umesto toga, fabrički materijali su ušli u život i osvojili tržište odeće zbog svoje razumne cene. Krajem 19. veka, domaća haljina je oživela sa novim talasom popularnosti i nacionalne svesti. Izvorna haljina je bila glavni simbol etničkog identiteta, a pokreti narodne tradicije činili su cilj da ožive nacionalnu odeću i spasu je od potpunog nestajanja.

Prema nacionalnoj haljini Nemaca može se mnogo toga zaključiti o osobi, na primer, kako je njegov bračni status, društveni status, profesija, pa čak i mesto stanovanja.

Danas su dirndli veoma popularni jer su lepi i nisu skupi kao domaća haljina. Nošenje dirndla u današnje vreme smatra se znakom nacionalnog ponosa, ali je moderni dirndl znatno drugačiji od starog tradicionalnog, pre svega zbog materijala, boja pa čak i oblika koji se mjenjao zahvaljujući modnim trendovima.

Dok se pre nekoliko godina na nošenje dirndla gledalo s negodovanjem, danas je to obavezan deo kostima. Mogu se pronaći u svim bojama, markama i stilovima koje možete da zamislite, a prodaju se na gotovo svakom uglu, naročito za vreme Oktoberfesta.

Cene dirndla se kreću od 80 evra, pa naviše. Najskuplji dirndl na svetu je napravljen od svile i ukrašen Svarovski kristalima, a košta astronomskih 100.000 evra. Ovaj luksuzni dirndl je dizajnirala Lola Paltinger.

Prijavite se na newsletter i dobijajte na svoj i-mejl nove tekstove o učenju nemačkog jezika.