Beč kao impresivan grad kulture, balova, valcera i bogate istorije, predstavlja jednu od omiljenih turističkih destinacija u Evropi. Na samom Dunavu, okruženi bajkovitim predelima, živopisnim selima i planinskim predelima koji oduzimaju dah, nalaze se zamkovi koje obavezno treba posetiti.

Zamak Lihtenštajn (Burg Liechtenstein)

Zamak Lihtenštajn smešten je nedaleko od Beča i nudi svojim posetiocima autentični doživljaj srednjevekovnog života. Izgrađen je 1130. godine, pod patronatom Huga fon Petronela – Lihtenštajna. Zamak je bio sedište loze Lihtenštajna sve do 1295. godine kada je dospeo u posed lordova od Stadeka, pod uslovima bračnog ugovora. U 14. veku je dodatno proširen, a u 16. veku je dobio konačni izgled. Na Božić 1807. godine Princ Džon od Lihtenštajna ga je vratio u posed porodice u kome ostaje sve do današnjeg dana. Jedan od autentičnh spomenika srednjeg veka i danas ponosno stoji na stenovitoj podlozi, sa kulama koje se uzdižu i nude predivan pogled na okolinu. U sklopu zamka se nalazi kapela St. Pancras, izgrađena 1130. godine, takođe pod nadzorom Huga fon Petronela – Lihtenštajna, koja i danas služi za održavanje crkvenih službi. Svaki dan mogu da se čuju zvona iz crkvene kule, koja je kapeli donirala princeza Đina od Lihtenštajna 1983. godine.

Očaravajući zamak Lihtenštajn je mesto koje izgleda kao scenografija za vitezove i plavokose devojke nekih prohujalih vremena. Posmatrajući ga, posetioci stiču utisak da je zamak podeljen na dve celine, a to je zbog dva različita razdoblja njegove izgradnje. Sa svakim novim izdanjem zamak je poprimao drugačiju formu. Godine 1802., kralj Frederik I od Virtemberga demontirao je deo konstrukcije i izgradio je lovačku lođu.

Kasnije ga je preuzeo Frederikov rođak grof Vilhelm von Urah, koji je imao poseban interes za istoriju, umetnost i arhitekturu. Poželevši da živi u sopstvenom zamku, grof je angažovao arhitektu Karla Aleksandra Hejdelofa da blizu lovačke lođe za njega izgradi zamak.

Tako je nastao romantični zamak u neo gotičkom stilu koji je inspirisan  pričom Lichtenstein, Vilhelma Haufa.

Danas je dvorac još uvek u vlasništvu kneževa Uracha, ali je otvoren za posetioce. Dvorac sadrži veliku zbirku starih oklopa, oružja i slika. Celokupan enterijer dekorisan je srednjevekovnim umetničkim delima, dok se njegov eksterijer razmeće bastionima i kupolama.

Tokom 19. i početkom 20. veka, dvorac je bio rezidencija, ali je u II svetskom ratu bitno oštećen, pa se njegovom renoviranju pristupilo kratko nakon završetka rata. Uz pomoć mnogobrojnih neprofitnih organizacija, potpuno je obnovljen i danas predstavlja popularnu turističku destinaciju.

Ukoliko želite da doživite jedno potpuno drugačije putovanje i vratite se u vreme vitezova, treba da znate da je zamak otvoren tokom 10 meseci u godini. U mogućnosti ste da angažujete vodiča koji će vas povesti u nezaboravan obilazak, a panoramski pogled sa zidina zamka ćete pamtiti zauvek.

Ture obilaska zamka se održavaju svakodnevno i traju oko 50 min. i mogu da budu izvedene samo uz prisustvo vodiča.

Kako biste posetili ovaj prelepi spomenik srednjeg veka, možete doći automobilom ili autobusom. Iz pravca Beča autoputem A21 (pravac Mödling), izlaz Hiterbühl (broj izlaza 26), a nakon toga pratite putokaze do zamka. Autobuskom linijom 262 (Mödling-Gießhübl), izlaz na stanici Maria Enzersdorf Siedlungsstraße ili sa Siebenhirten stanice (U6) autobuskom linijom 270 pravac Mödling, izlaz na stanici Maria Enzersdorf Franz-Joseph Straße ili Joseph Leeb Gasse. U okolini zamka se nalaze hoteli u kojima možete da odsednete.

Zamak Krojcenštajn (Burg Kreuzenstein)

Zamak Krojcenštajn, smešten na samo nekoliko kilometara od Beča je jedna od najlepših znamenitosti Donje Austrije. Zamak datira iz 12. veka. Tokom godina i ratova je rušen, a potpuno je rekonstruisan krajem 19. veka. Otvoren od 1. aprila do 1. novembra, a ovo specifično mesto vam nudi jedinstveni doživljaj srednjeg veka. Zamak Krojcenštajn je poslužio za snimanje mnogih filmova, kao što su: „Tri musketara“, „Poslednji templar“ sa Nikolasom Kejdžom i drugi.

Radno vreme zamka je od 10 do 16 časova radnim danima, a vikendom i praznicima produženo je za jedan sat (10-17 h). Obilazak zamka moguć je uz vodiča i traje između 45 – 60 min.

Do ovog mesta možete doći automobilom, autobusom i vozom. Automobilom iz pravca Beča putem A22, izlaz Korneuburg West, nakon toga pratite putokaze do zamka. Autobusom sa stanice Leobendorg putujete do stanice Kreuzenstein, put traje oko 40 min, a vozom takođe sa stanice Leobendorf do stanice Kreuzenstein, oko 40 min.

 Lanzier Tiergarten – oaza mira i tišine

Ako volite da provodite vreme u prirodi, avanture u šumskom ambijentu, druženje i istraživanje, onda je ovaj vrt smešten na obodu grada, idealno mesto za vas. Pored divnog ambijenta, takođe je mesto umetničkih i istorijskih izložbi u vili Hermes (Hermes Villa).

Sam vrt je osnovan 1270. godine, a korišten je uglavnom za lov. Car Jozef II je između 1782-1878. proširio i uredio prostor. Godine 1918. vrt je otvoren za javnost.

Prostor je većim delom pokriven šumom (1945 hektara), a samo mesto poseduje i specifičnu klimu. Naime, u istočnom delu su nepto veće temperature i manji broj padavina, dok u zapadnom delu preovladava klima sa nižim temperaturama i manjim brojem padavina. Prosečna godišnja temperatura je 9 stepeni Celzijusa. U vrtu je dostupan veliki broj aktivnosti kao što su obilasci uz pratnju vodiča, šetnja šumskim stazama, osmatranje sa osmatračnica, 6 igrališta za mlađe posetioce, poseta vili Hermes, kao i opuštanje uz kulinarske specijalitete u restoranima u okviru vrta.

Radno vreme vrta je promenljivo, a više o tome možete da se informišete na LINKU.

U prostor vrta može da se uđe sa više strana, glavni ulaz je kapija Lancijer (Lanzier tor), tramvajem broj 60 (izlaz na stanici Hermes Straße), autobuskom linijom broj 55a (izlaz na stanici Lainzer Tor).

Ovaj jedinstveni rezervat prirode godišnje poseti oko pola miliona turista.

 Planina Šneberg (Der Schneeberg)

Planina Šneberg je udaljena 90 kilometara od Beča, nalazi se u Donjoj Austriji, a sa svojom visinom od 2075 metara predstavlja najviši vrh regije. Sa vrha se pruža predivan pogled, a kada su vremenski uslovi dobri može da se vidi čak i mađarsko ostrvo Balaton.

Planina je pogodna za sve, rekreativce, planinare, avanturiste. U ponudi su raznovrsne staze za pešačenje, a za one koji vole malo ekstremniju zabavu tu su stene po kojima može da se planinari. Svakog četvrtka u 9h organizovane su vođene ture. Za okrepljenje i odmor tu su brvnare, taverne i snek barovi.

Do ove planine se može stići vozom koji kreće sa glavne železničke stanice u Beču (Hauptbahnhof), automobilom (pravac Grac) dolazi se autoputem A2.

Dolina Vahau (Die Wachau)

Vahau je dolina smeštena u pokrajini Donja Austrija, a krase je istorijska i prirodna bogatstva – Zamak Dürnstein u kom je jednom prilikom bio zarobljen engleski kralj Ričard Lavlje Srce, benediktanski manastir Melk, divna građevina izgrađena u baroknom stilu. Dolinu krasi i neverovatna panorama od koje zastaje dah. Dolina Vahau je poznata i po proizvodnji vina. Od 2000. godine ceo prostor je pod zaštitom UNESCO-a.

Do ovog mesta se najčešče dolazi brodom iz Beča. Turisti dolaze da uživaju u nesvakidašnjem prizoru uz čašu vina pored Dunava.

Prijavite se na newsletter i dobijajte na svoj i-mejl nove tekstove o učenju nemačkog jezika.