Slobodna Država Bavarska (nem. Freistaat Bayern) je jedna od najstarijih država u Evropi i površinom najveća savezna država Nemačke. Osim Saksonije i Tiringije, samo Bavarska ima status slobodne države (ostalih 13 su pokrajine – Bundesländer) što nam govori da Bavarska ima izuzetno visok stepen samostalnosti. Tokom ranijeg perioda, Bavarska je bila kraljevina sa prestonicom u Minhenu, kojom je vladala dinastija Vitelsbahovih, punih 738 godina bez prekida.

Bavarska se nalazi na jugu Nemačke, a graniči se sa Češkom na istoku, Saksonijom, Tiringijom i Hesenom na severu, Baden-Virtenbergom na zapadu i Austrijom na jugu.

Administrativno je podeljena na sedam manjih pokrajina:

  • Gornja Bavarska (Oberbayern)
  • Donja Bavarska (Niederbayern)
  • Švapska (Schwaben)
  • Gornji Palatinat (Oberpfalz)
  • Gornja Franačka (Oberfranken)
  • Središnja Franačka (Mittelfranken)
  • Donja Franačka (Unterfranken)

Iako je standardni nemački jezik (Hochdeutsch) u zvaničnoj upotrebi u celoj Nemačkoj, postoje dijalekti koji se kategorišu kao zasebni jezici. Tako Bavarci govore sa čak tri dijalekta: švapski (schwäbisch), frankonski (fränkisch) i austro-bavarski (bayerisch).

Bavarska se ponosi kulturom starom više od 1.000 godina. Po svom Ustavu, Bavarska je definisana i kao država kulture, pa se shodno tome, na godišnjem nivou, iz državnog budžeta izdvajaju pozamašne sume novca za potrebe Ministarstva kulture. Sa više od 1.500 muzeja, koliko ih ima Bavarska, ubedljivo je na prvom mestu u odnosu na sve ostale Nemačke savezne pokrajine.

Bavarska je interesantna zbog svojih pejzaža i neverovatne arhitekture. Veliki broj dvoraca je  izgrađen tokom prethodnih hiljadu godina, a u njima su živele najpoznatije ličnosti nemačke istorije.  Najpoznatiji i najposećeniji dvorci Bavarske su oni koje je izgradio Kralj Ludvig Drugi: Neuschwanstein, Linderhof, Herenkimze, Hohenschwangau, Nymphenburg, Slajsham, Nyremberg, Blatenburg, Dachau.

Dvorac Neuschwanstein je jedno je od najpoznatijih nemačkih turističkih odredišta koje godišnje poseti oko 1,3 miliona turista. Nalazi se na UNESCO-ovoj listi svetske kulturne baštine. Dvorac Neuschwanstein je poslužio kao uzor za bajkoviti dvorac u tematskim parkovima Diznilenda, ali i kao scenografija za brojne filmove.

Bavarska je danas jedna od privredno najprosperitetnijih regija Evrope. Tradicionalno je zemlja poljoprivrede. Industrija je uglavnom skoncentrisana u velikim gradovima (Minhen, Augsburg, Nirnberg, Regensburg). Vodeća industrija je u oblasti elektrotehnike, informatike (Siemens, Microsoft, Siemens Nokia Networks), ali i automobilska (BMW, Audi, Man), hemijska industrija, a razvijene su i prehrambena i drvna industrija, zatim proizvodnja porculana i stakla.

Važna grana privrede je i turizam. Bavarska je poznata po turističko ‑ rekreacionim sadržajima u alpskom području, ali i po lekovitim banjama, sportskim centrima (Rajhenhal, Garmiš – Partenkirhen, Kisingen i dr.).  Po kulturnim događajima, Bavarska je na prvom mestu u Nemačkoj (operski festival Riharda Vagnera u Bajrojtu, Oktoberfest u Minhenu i dr.).

Bavarci se aktivno bave sportom i procenjuje se da Bavarska poseduje oko 7800 sportskih terena na otvorenom, preko 5500 zatvorenih sportskih objekata, 750 zatvorenih i 1000 otvorenih bazena. Vlada Bavarske potencira posvećenost sportu još od vrtića pa do univerziteta, a svake godine oko milion učenika učestvuje u sportskim takmičenjima.

Više od polovine nemačkih pivara se nalazi baš u Bavarskoj – oko 600. Za Bavarce, pivo nije samo obično piće već i osnovna životna namirnica. Bavarci su rekorderi u ispijanju piva sa 162 litra godišnje po glavi stanovnika, što je više od 111 litara, koliko popiju stanovnici cele Nemačke, i dvostruko više od godišnje potrošnje piva u Severnoj Americi.

Početkom 19. veka u Bavarskoj je bilo skoro 30.000 pivara. To su bile uglavnom male seoske pivare koje su snabdevale lokalne kafane. Skoro svaki manastir je imao sopstvenu pivaru. Pored toga, Bavarska ima zakon o čistoći piva iz 1516. godine – najstariji propis u vezi sa hranom i pićem na svetu koji je još uvek na snazi. Bavarsko pivo i piva iz Kulmbaha, Majnfrankena, Rojta, Hofa i Minhena imaju oznaku kvaliteta Evropske unije „Zaštićena geografska oznaka” („Protected Geographical Indication” – PGI) i njihova proizvodnja nije dozvoljena nigde drugde.

Za dobro bavarsko pivo je neophodan hmelj, pa se u Bavarskoj nalazi najveći region za uzgajanje hmelja na svetu – Halertau. Ovde se proizvodi preko 80 posto hmelja koji se koristi u čitavoj Nemačkoj.

Najpoznatija piva iz Bavarske su: Vajenštefan (Weihenstephan Hefe Weissbier), Erdinger Kristal (Erdinger Kristall), Špaten Oktoberfest (Spaten Oktoberfest Ur-Märzen), Paulaner Salvator (Paulaner Salvator Doppelbock), Eht Šlenkerla (Aecht Schlenkerla Rauchbier), Augustiner Hel (Augustiner Hell), Gafel Kelš (Gaffel Kölsch).

Bavarska kuhinja ima dugu tradiciju i datira iz kasnog 19. veka, kada su zabeleženi i prvi štampani kuvari. Za bavarsku kuhinju se obično kaže da vodi poreklo iz seoskih domaćinstava, a recepti potiču iz bogatih vlastelinskih porodica, naročito familije Wittelsbach. Stara bavarska kuhinja je bliska češkoj i austrijskoj, a u njoj ima i uticaja francuske gastronomije.

Prijavite se na newsletter i dobijajte na svoj i-mejl nove tekstove o učenju nemačkog jezika.