Neradni dani u Nemačkoj – državni i verski praznici

Neradni dani u Nemačkoj – državni i verski praznici određeni su zakonima koji se razlikuju po pokrajinama. Tokom državnih praznika rad se obustavlja u potpunosti u svim institucijama, a izuzetke čine službe hitne pomoći i spasavanja, vatrogasne jedinice, bolnice i restorani.

Neradne dane u Nemačkoj tokom državnih praznika određuje zakonom svaka pokrajina pojedinačno, a samo je 3. oktobar – Dan nemačkog jedinstva (nem. Tag der Deutschen Einheit) nacionalni praznik kojim se obeležava ujedinjenje Nemačke 1990. godine, kada je ideja jedinstvene Nemačke, koja je nastala sredinom 19. veka, ponovo ispunjena. Dakle, naziv praznika se ne odnosi na ujedinjenje, nego na jedinstvo Nemačke. Dan nemačkog jedinstva je nacionalni praznik od 1990. godine, kada je ujedinjenje formalno završeno.

Devet praznika je ravnomerno regulisano u svim pokrajinama:

• Nova godina (Neujahrstag)
• Veliki petak (Karfreitag)
• Vaskrs (Ostermontag)
• Spasovdan (Christi Himmelfahrt)
• Duhovski ponedeljak (Pfingstmontag)
• Maj (Maifeiertag oder Tag der Arbeit)
• Dan nemačkog jedinstva (Tag der deutschen Einheit)
• Prvi božićni dan (1. Weihnachtsfeiertag)
• Drugi božićni dan (2. Weihnachtsfeiertag)

Jedini grad u Nemačkoj sa svojim posebnim praznikom je Augsburg, koji 8. avgusta slavi Praznik mira (Friedensfest).

Neradni dani u Nemačkoj po pokrajinama – državni i verski praznici

Nova godina (Neujahrstag) – 01.01.

Sveta tri kralja (Heilige Drei Könige) – 06.01. (BW, BY, ST)

Veliki petak (Karfreitag)

Vaskrs (Ostersonntag)

Vaskršnji ponedeljak (Ostermontag)

Praznik rada (Tag der Arbeit) – 01.05.

Spasovdan (Christi Himmelfahrt)

Duhovski ponedeljak (Pfingstmontag)

Praznik presvetog tela i krvi Hristove (Fronleichnam) – (BW, BY, HE, NRW, RP, SL)

Velika Gospojina (Mariä Himmelfahrt) – 15.08. (BY, SL)

Dan Nemačkog ujedinjenja (Tag d. Deutschen Einheit) – 03.10.

Dan reformacije (Reformationstag) – 31.10. – (BB, MV, SN, ST, TH)

Svi sveti (Allerheiligen) – 01.11. – (BW, BY, NRW, RP, SL)

Božić (1. Weihnachtsfeiertag) – 25.12.

Drugi dan Božić (2. Weihnachtsfeiertag) –  26.12.

Skraćenice pojedinih pokrajina:

*BW – Baden – Virtemberg (Baden-Württenberg)

* BY – Bavarska (Bayern)

*ST – Saksonija Anhalt (Sachsen-Anhalt)

*BB – Brandenburg (Brandenburg)

*HE – Hesen (Hessen)

*MV – Meklenburg – Zapadna Pomeranija(Mecklenburg-Vorpommern)

*NRW – Severna Rajna – Vestfalija (Nordrhein-Westfalen)

*RP – Rajna – Palatinat (Rheinland-Pfalz)

*SL – Sarland (Saarland)

*SN – Saksonija (Sachsen)

*TH –Tiringija (Thüringen)

Osnovni propisi tokom državnih praznika

Prema nemačkom zakonu o radu, nedeljom i državnim praznicima se sprovodi uopštena obustava rada, ali se ne primenjuje doslovno na poslove koji se moraju obavljati svakodnevno kao što su: briga o ljudima i životinjama, javni prevoz, hoteli, restorani, sportski i rekreativni objekti, službe bezbednosti.

Ukoliko ipak morate da radite nedeljom ili tokom državnog praznika, po zakonu imate pravo na dopunski dan odmora. Ako se desi da radite na dan nekog državnog praznika koji se pri tome desi nedeljom, imate pravo da u narednih osam nedelja izaberete dan odmora, a ukoliko radite nedeljom nevezano za državni praznik, imate pravo da u roku od dve nedelje uzmete slobodan dan u dogovoru sa poslodavcem. Ovde možete pročitati nešto više o zakonu o nedeljnoj tišini.

U zakonu postoji klauzula koja kaže da ukoliko Vaš posao zahteva da radite od ponedeljka do petka ili subote, imate pravo da ne radite nedeljom i tokom državnih praznika. Zakon o zapošljavanju ne predviđa osnovno pravo na doplatu za rad tokom praznika, odnosno, poslodavac je dužan da plati radniku fiksnu nadoknadu za radno vreme koje je otkazano zbog državnog praznika. Dakle, prema zakonu, radnik ne sme da bude oštećen za nadoknadu tokom neradnih dana u toku zakonski predviđenih praznika, ali poslodavac nije u obavezi da radniku da doplatu.