specificnosti nemackog jezika u austriji

Nemački jezik spada među najveće svetske jezike ali važi i kao jedan od najtežih jezika za učenje. Mi se služimo standardnim nemačkim jezikom, ali postoji veliki broj dijalekata i izgovora koji se razlikuju ne samo od pokrajne do pokrajne, već i od zemlje do zemlje u kojima je nemački službeni jezik.

Pa tako ako pitate kako se Austrijanac razlikuje od Nemca, lako, po jeziku! Postoje razlike u rečima, izrazima, izgovoru. Austrijanci su se na osnovu toga, pre pristupa Evropskoj Uniji, izborili za službenu upotrebu „svojih“ reči, od kojih je najveći broj vezan za namirnice, a takve reči nazivamo austrijacizmima. Ukoliko smatrate da je nemački težak za savladati, ove zanimljivosti će vam se dopasti jer smo mi u velikoj prednosti kada je u pitanju usvajanje ovih reči jer se veliki broj istih nalazi i u srpskom jeziku.

Pa tako na primer dok se u Nemačkoj koristi reč Blumenkohl, Austrijanci će za karfiol jednostavno reći Karfiol. Među takvim rečima nalaze se i Polenta (palenta), Kukuruz (kukuruz), Paradeiser (paradajz), dok će u Nemačkoj to biti Tomate. Marmelade (marmelada) u austrijskom nemačkom glasiće Konfitüre u Nemačkoj. Dok se u Nemačkoj poslastica od brašna, mleka i jaja naziva Pfannkuchen, Austrijanci nama opet olakšavaju usvajanje jezika rečju Palatschinke. Na šta Vas asocira reč Biskotte? Ako ste pomislili na piškote, u pravu ste! Dok se za reč u nemačkom Löffelbiskuit već ne bi javila neka asocijacija.

Najvažnije pravilo pri ulasku u prodavnicu u Austriji je nikako ne koristiti pozdrav Guten Tag (Dobar dan), ovo bi se reklo u Nemačkoj, već Grüß Gott (Pomoz Bog).

Ukoliko sagledamo izgovor reči, primećuje se najviše da kako bi se u standardnom nemačkom za broj jedan, eins reklo /ains/, u austrijskoj varijanti nemačkog bi to bilo još lakše /eins/. Pravilo da ei čitamo kao ai, u Austriji ne važi.

Postoje i razlike u gramatici, ali najvažnija je ona koja se tiče upotrebe pomoćnog glagola kod građenja perfekta: kod glagola sedeti (sitzen – bin gesessen), stajati (stehen – bin gestanden), ležati (liegen – bin gelegen) uočavamo da pomoćni glagol nije haben kao što smo navikli, već sein.

Pročitajte još sličnih tekstova