Dragana Kovačević je studentkinja Filološkog fakulteta i želja joj je da nauči što više jezika. Pogledajte Draganine utiske sa Premium kursa nemačkog jezika.

Zajednički evropski referentni okvir za jezike, CEFR (The Common European Framework of Reference for Languages) podrazumeva postojanje ukupno 6 nivoa znanja: A1, A2, B1, B2, C1 i C2, gde je A1 najniži a C2 najviši nivo znanja jezika.

Vlada mišljenje da je teško naučiti nemački jezik. Da li je ovo zaista tačno? Učenje stranog jezika može biti zahtevno ako se uzmu u obzir sva gramatička pravila, izgovor i broj reči koje treba zapamtiti. To važi i za nemački jezik…

Ukoliko ste odlučili da započnete učenje nemačkog jezika, vaš prvi korak ja svakako savladavanje nemačke abecede. Nemačka abeceda ima 30 slova, a na nemačkom se zove das deutsche Alphabet.

Nemački jezik razlikuje mnogo grupa zavisnih rečenica koje su svakodnevno u upotrebi, a Jedna od, svakako, najčešćih je grupa kauzalnih rečenica. Ovde ćemo navesti primere kauzalnih veznika, predloga i priloga.

Danilo je sa učenjem nemačkog jezika krenuo od samog početka, a trenutno pohađa kurs na A2.1 nivou i najviše mu se dopada što na časovima cela grupa podjednako napreduje.

Posebnu problematiku kod učenika koji pokušavaju da savladaju nemački jezik predstavljaju predlozi za mesto. Kako više ne bi dolazilo do zabune ovde ćemo napraviti kratak pregled svih.

Za izražavanje prošlosti Nemci koriste tri vremena: perfekat, preterit i pluskvamperfekat. U nastavku ćemo objasniti šta je preterit u nemačkom jeziku i kako se on gradi.

Modalni glagoli u nemačkom jeziku služe da modifikuju značenje glavnog glagola u rečenici, a u nastavku ćemo detaljno objasniti svaki od njih.

Koliko ste se puta tokom učenja nemačkog susreli sa frazama i izrazima koji vam u prvi mah nisu bili sasvim jasni, jer iako vam je poznata svaka reč, celokupno značenje nema smisla?